Autor Tema: Ugrožene vrste gljiva  (Pročitano 3690 puta)

jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Ugrožene vrste gljiva
« poslato: 01.Nov. 2012, 14:50:59 »
Danas su sve grupe organizama ugrožene, pa taj trend nije zaobišao ni gljive. Istražujem koje gljive su kod nas potencijalno na rubu nestanka, pa vas molim da ako možete doprinesete primarnoj listi koju sam priložio:

Na IUCN crvenoj listi (2011) je samo 1 naša, a to je Pleurotus nebrodensis, znači dolazi kao globalno ugrožena vrsta.
IUCN status navedenih vrsta - većina se kategoriše u C klasu ugroženosti, što znači da je - vrsta rasprostranjena na širokom prostoru ali rasute, nepovezane populacije, ponegde je nestala - srednji nivo zaštite. (Cvijanović, M. et al.)

Neke potencijalno ugrožene vrste su (po abecednom redu):
Albatrellus ovinus P1 (Овчје виме)
Amanita vittadinii P1 (Куштрава пупавица)
Amanita caesarea P2 (Цезарка, кнегиња, благва)
Battarrea phalloides P1 (Батареа)
Boletus aereus PJ P2kom (Црни вргањ)
Boletus appendiculatus PJ
Boletus dupainii P1 (Сјајноцрвени вргањ, дипенов вргањ)
Boletus edulis P2kom (Вргањ, прави вргањ, јесењи вргањ)
Boletus impolitus P1 (Жутоноги вргањ)
Boletus pinophilus P2kom (Боров вргањ)
Boletus regius P1 (Краљевка)
Boletus rhodoxanthus P1 (Жутоцрвени вргањ)
Boletus reticulatus P2kom (Распуцани вргањ)
Boletus regius PJ
Boletus satanas P1 (Лудара)
Cantharellus amethysteus P2 (Аметистна лисичица)
Cantharellus cibarius P2kom (Лисичарка)
Cantharellus cinereus P2 (Сива лисичица)
Cantharellus friesii P2 (Ситна лисичица)
Cantharellus melanoxeros – endemična srednjoevropska vrsta SLIKA
Catathelasma imperiale P1 (Царица)
Chlorophyllum agaricoides – nizinska vrsta u sponatnom nestajanju – status u Srbiji? SLIKA
Cortinarius orellanus PJ
Cortinarius paracephalixus – endemična vrsta vezana za topole (mikoriza sa Populus alba i P. canescens) SLIKA
Cortinarius praestans – evropska planinska vrsta uglavnom šuma bukve SLIKA
Craterellus cornucopioides P2kom (Мрка труба)
Endoptychum agaricoides = sin. Chlorophyllum agaricoides
Entoloma bloxamii P1 (Љубичастоплава рудолиска)
Fomitopsis rosea P1 (Ружичаста копитница)
Geastrum fornicatum P1 (Гнездаста звездица)
Geastrum melanocephalum P1 (Црноглава звездица)
Geastrum nanum PJ
Geastrum schmidelii P1 (Патуљаста звездица)
Gomphidius roseus – česta evropska vrsta – status u Srbiji? SLIKA
Gomphus clavatus – cirkumpolarna planinska vrsta u sponatnom nestajanju SLIKA
Grifola frondosa PJ
Gyrodon lividus SLIKA
Hapalopilus croceus P1
Hericium alpestre P1 (Јелова брада)
Hericium cirrhatum P1 (Шкољкаста игличарка)
Hericium clathroides PJ
Hericium coralloides P1 (Букова брада)
Hericium erinaceus P1 (Медвеђа глава)
Hydnum repandum P2 (Жута јежевица)
Hygrocybe calyptriformis P1 (Ружичаста влазница)
Hygrocybe coccineocrenata P1 (Љускава влажница)
Hygrocybe punicea P1 (Велика влажница)
Hygrophorus marzuolus P1 (Мартовка)
Hygrophorus russula P2 (Црвена пужевица)
Hypsizygus ulmarius – holarktična retka vrsta SLIKA
Inonotus hispidus PJ
Lactarius deliciosus P2kom (Рујница)
Lactarius deterrimus P2kom (Смрекина рујница)
Lactarius helvus – visokoplaninska vrsta treseta – status u Srbiji? SLIKA
Lactarius salmonicolor P2kom (Јелина млечница)
Lactarius sanguifluus P2kom (Полукрвна млечница)
Lactarius semisanguifluus P2kom (Винска млечница)
Leccinellum crocipodium P1 (Жутоноги дедица)
Leccinum variicolor
Leucopaxillus macrocephalus ?? SLIKA
Leucopaxillus giganteus P1 (Левкаста дебелоножица)
Marasmius oreades P2kom (Вилин клинчић)
Myriostoma coliforme P1 (Мириостома, бронзана звездица)
Morchella elata P2 (Високи смрчак)
Morchella esculenta P2 (Округли смрчак)
Morchella vulgaris P2 (Купасти смрчак)
Mutinus canninus P1 (Пасији стршак, псећа бестидница)
Omphlalotus olearius PJ
Panaeolus semiovatus P1 (Јајаста гнојиштарица)
Phallus hadriani P1 (Пешчарски стршак)
Phylloporus rhodoxanthus P1 (Листићава вргањица)
Podoscypha multizonata P1 (Каранфилка)
Polyporus tuberaster – česta evropska vrsta – status u Srbiji? SLIKA
Polyporus umbellatus P1 (Јеленово уво)
Psilocybe serbica P1 (Српска балегарица) – endemična vrsta?
Pycnoporellus alboluteus P1
Ramaria formosa PJ
Rhodotus palmatus P1 (Кајсијаста брестовица)
Russula claroflava
Russula cyanoxantha P2 (Зека, зеленољубичаста голубица)
Russula virescens P2 (Голубача)
Sarcodon scabrosus – u južnim krajevima nije zastupljena SLIKA
Sarcosphaera coronaria P1 (Љубичаста тулипаница)
Scutiger oregonensis
Scutiger pes-caprae P1 (Маглен)
Squamanita schreieri
Strobilomyces strobilaceus P1 (Црна чупавица, куштрава вргањица)
Tuber aestivum Vittad. P2kom (Летњи тартуф)
Tuber macrosporum P2kom (Јесењи црни тартуф)
Tuber magnatum P2kom (Бели тартуф)
Tulostoma obesum
Volvariella bombycina – kozmopolitna proređena vrsta, nekrotrofni parazit i lignikol-saprobiont drveća
Xerocomus parasiticus – kod nas retka, parazitira na vrsti Scleroderma citrinum SLIKA
Xerocomus pelletieri – česta kozmopolitna vrsta, kod nas je redak
SLIKA

U nestajanju je i 6 vrsta gomoljača iz roda (Elaphomyces):
Elaphomyces anthracinus
Elaphomyces leveillei
Elaphomyces maculatus
Elaphomyces mutabilis
Elaphomyces persooni
Elaphomyces virgatosporus

Sktraćenice: P1= Prilog 1 Uredbe ili strogo zaštićene vrste; P2= Prilog 2 Uredbe ili vrste zaštićene zakonom; P2kom= komercijalna vrsta koja se po pravilima koje uspostavlja država može brati; BJ= Biodiverzitet Jugoslavije
« Poslednja izmena: 02.Nov. 2012, 22:11:20 jozi »

ihi

  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1750
Odg: Ugrožene vrste gljiva
« Odgovor #1 poslato: 01.Nov. 2012, 17:14:49 »
Jozi,

lepo je što se bavite ugroženim vrstama gljiva, kojima, nažalost, ne možemo pomoći. Ali da nas ne biste zbunjivali listama gljiva koje i ne rastu kod nas, recimo do sada nije nađena vrsta Battarrea phalloides, osim ako je verovati Karlu Hafneru koji ju je, navodno, našao u okolini Subotice kada je služio vojsku pre mnogo mnogo godina. Takođe ima vrsta na vašem spisku za koje nikada nisam čuo, a čuo sam i za preko hiljadu vrsta. No, Ibrahim Hadžić nije reper da li nešto postoji kod nas ili ne, ali, vrsta Pleuroitus nebrodensis, kako kaže Vikipedija, raste na Siciliji itd, itd. Bilo bi dobro da se javite kustosu-mikologu iz Prirodnjačkog muzeja Srbije, Borisu Ivančeviću, koji je u nekoliko navrata pokušavao zajedno sa ljudima iz Zavoda za zaštitu prirode da sačini crvenu listu "naših" ugroženih vrsta.
Pozdrav, Ihi

jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Ugrožene vrste gljiva
« Odgovor #2 poslato: 01.Nov. 2012, 18:04:39 »
U kratkom roku dobio sam popriličan broj primedbi, na koje je mesto da odgovorim, redom:

vrsta Pleuroitus nebrodensis, kako kaže Vikipedija, raste na Siciliji itd,
Primedba je na mestu, podatak sam pomešao s nečim, pa je inicijalni post ispravljen.

do sada nije nađena vrsta Battarrea phalloides
Ja sam ovu gljivu lično pronašao i slikao na nekoliko lokacija u niz godina - naravno na Subotičkoj peščari jer sam ja upravo iz Subotice ;) Pažnju na nju skrenuo mi je profesionalni mikolog i fotograf Jožef Arnold (takođe iz Subotice), koji je ako se dobro sećam i publikovao nešto o njoj sa svojim fotografijama (koje mi je lično dao i mogu ih pronaći) ali samo u lokalnom listu.

Prema tome bi moji podaci onda bili prvi, pa ću se potruditi da fotke što pre plasiram ovde na forum...

ima vrsta na vašem spisku za koje nikada nisam čuo
Kaže se da se čovek uči dok je živ, i nema nikoga od nas ko ne može nešto da nauči od drugih. Listu sam proizvoljno sastavio na osnovu liste za Karpatski bazen. Voleo bih da mi ukažete na tačno koje vrste ste mislili. Kao što sam na početku posta naglasio tražim pomoć.

u nekoliko navrata pokušavao zajedno sa ljudima iz Zavoda za zaštitu prirode da sačini crvenu listu "naših" ugroženih vrsta.

Problem i jeste u tome da mi nemamo nikakvu listu. Zato nisam ja - biolog amater - kriv, nego zvanična mikologija. Neko bi rekao da je "nikakva" bolja nego "nekakva", ali kao što sam u započinjanju posta rekao - ja lično samo istražujem problematiku. Na ovom forumu od starta smo tražili pomoć jedni drugih, i ja se ne ustručavam da odmah napišem pismo Borisu Ivančeviću – ali zahvalan bih bio ako biste imali i njegov mejl :)
Ne zaboravite, da je ovaj forum jedinstvena inicijativa za Srbiju - čim dođem do Ivančevićeve Crvene liste, ona će zameniti "moju" i tako doći u javnost. Ukoliko neko sa Foruma zna za Crvenu listu gljiva, molim neka nam javi
« Poslednja izmena: 01.Nov. 2012, 18:27:32 jozi »

ihi

  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1750
Odg: Ugrožene vrste gljiva
« Odgovor #3 poslato: 01.Nov. 2012, 19:37:56 »
boris ivančević
boris@nhm.rs

i napomenite mu da imate fotografije Battarrea phalloides koje ste fotografisali na subotickoj pescari.
Pozdrav, Ibrahim

jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Ugrožene vrste gljiva
« Odgovor #4 poslato: 01.Nov. 2012, 20:18:30 »
Veliko hvala, napisacu mu pismo jos do kraja dana.
/Jozef

jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Ugrožene vrste gljiva
« Odgovor #5 poslato: 02.Nov. 2012, 09:31:45 »
1. Ne slažem se u potpunosti da se gljivama ne može pomoći. A ne slaže se ni većina gljivarske populacije, jer tada ne bi postojale inicijative da se gljive spasu od izumiranja. Kao prvo i u Srbiji postoje zakoni koji se odnose na zaštitu gljiva i kontrolišu promet i količinu branja gljiva – npr. Uredba o kontroli sakupljanja i prometa divljih biljaka i životinja. Kad već pomenuste repere i ja ću sa usporedbom... mrtvom konju se već zaista nemože pomoći, ali još živom svakako, zato imamo veterinare. Gljiva je odlična prehrambena namirnica pa se ulažu ogromne energije u proizvodnju i gajenje, ali se pitam zašto ne bi ulagali neki napor i u smanjenje opterećenja na prirodu koje je dovelo do propadanja staništa gljiva? Da vidimo koji su faktori koji su doveli do ovakvog trenda. Na gljive između ostalog utiče:

- globalno zagrevanje uticajem staklene bašte (CO2 emisija). Uticaj je dokumentovan za Amanita caesarea, Boletus edulis i druge vrste.
- osiromašenje šumske stelje. Na primer nestajanje poljskog bresta prouzrokovano Holandskom bolešću bresta, što je dovelo do smanjenja broja Pleurotus cornucopiae. A primer je i loša šumarska praksa, koja odstranjuje mrtvu drvnu masu iz šuma i time smanjuje staništa saprofitskih organizama.
- nestanak staništa (npr. klima-zonalne šume tipa Pino-Quercetalia). Primer su mnoge acidofilne vrste kao Amanita muscaria, Boletus aestivalis i B. aereus, Cantharellus tubaeformis itd.
- prekomerno sakupljanje – negativan uticaj nije nedvosmisleno dokazan, ali potencijalno utiče na gljive koje se beru i eksportuju u nekontrolisanim količinama.
- urbanizacija i industrijalizacija utiču na promenu predela na velikim prostorima, utiču na unos alohtonih vrsta koje popunjavaju ekološki niče osetljivijih domaćih.
- hidrološke intervencije (npr. melioracije) utiču npr. na nestajanje gljiva vezanih za tresete i vlažna staništa.
- unos alohtonog drveća – mnoge egzote unose sa sobom svoje mikoriza-partnere, ksilofagne vrste koje konkurišu sa autohtonim vrstama.
- nestanak pašnjaka i tradicionalnog uzgoja stoke.

Od navedenih 8 – svi su antropogeni uticaji!

2. U nastavku istraživanja setih se da postoji i literatura na ovu problematiku. Biodiverzitet Jugoslavije (1995) izdvaja spisak makromiceta od međunarodnog značaja i on broji čak 73 vrste. Zatim inicijalni dokument ugroženih gljiva – i to Prilog 1 Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i drugih vrsta biljaka, životinja i gljiva (2010). Sa listom istih ću nadopuniti spisak.

U toku priključenja društvima civilizovnih mi smo morali da uradimo takav dokument, Evropska Unija je zahtevala da se urade ti dokumenti i to je iako na brzinu ali i urađeno. O svemu ovome detaljno zainteresovani se mogu informisati u delu Foruma Zaštita prirode.

3. Naš kolega iz gljivarskog društva Srem Marko Cvijanović je prošle godine plasirao listu gljiva Srbije i u njoj ću pokušati da proverim vrste koje nisu zastupljene u Srbiji. Crvenim sam ostavio gljive čiji status je nepoznat kod nas.
« Poslednja izmena: 02.Nov. 2012, 11:44:14 jozi »

ihi

  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1750
Odg: Ugrožene vrste gljiva
« Odgovor #6 poslato: 02.Nov. 2012, 11:08:06 »
Jozi,

kucate na otvorena vrata. Moja rečenica "gljivama se ne može pomoći" osim realnih uticaja (klima, unos uvoznog drveća, zagađenja, osvajanje staništa i svega drugog što ste i vi naveli) je izraz mog revolta vizavi raznih institucija u kojima rade celi timovi, koji od toga žive, a ništa ne preduzimaju da sačuvaju ili poprave zatečeno stanje. Ja verujem, ali bez uvrede, mnogi koji rade u tim zavodima i sl. institucijama i ne znaju šta su zapravo gljive. Mikološko društvo Srbije postoji već 20 godina i bavi se besplatnom edukacijom kako na nivo upoznavanja gljiva i sprečavanja trovanja, tako i na praćenju distribucije vrsta i zaštiti uopšte. Mi za sve ovo vreme nismo ni reč pohvale dobili od tih institucija, oni nas nisu udostojili ni jednom posetom, čak nikada nisu došli na naše izložbe, a da ne kažem da su nam ustupili ili zakupili prostor gde se sastajemo (koji mi plaćamo iz sredstava koja dobijamo od članarine).
Smešne su dozvoljene kvote ubranih samoniklih gljiva koje Zavod za zaštitu propisuje. Oni ne znaju koliko čega u prirodi ima. Njihove tone završavaju se kilogramima (kao da su u apoteci) itd, itd.
Ihi

jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Ugrožene vrste gljiva
« Odgovor #7 poslato: 02.Nov. 2012, 11:28:11 »
Hvala na ovoj primedbi i objašnjenju i u potpunosti se slažem sa svim što ste rekli.

Sve detalje nisam iznosio iz frustracije, već samo volim da stavim tačku na slovo i. :)

Potpuno razumem čak i razočarenje u "zaštitu prirode" na način kako nam se u ovoj ojađenoj zemlji plasira. Upravo sam dobio vest da postoji opasnost da novim planom uređenja prostora Kopaonik izgubi status Nacionalnog Parka. Nadležne institucije i resorno ministarstvo (ako ga još uopšte ima) ćute. Ako se tako nešto može desiti – u pravu bi bili čak i sarkastični koji bi rekli "a koga briga za gljive"...

Mi za sve ovo vreme nismo ni reč pohvale dobili od tih institucija, oni nas nisu udostojili ni jednom posetom, čak nikada nisu došli na naše izložbe
Kolege iz NVOa koje se bave ostalim grupama organizama imaju potpuno isto iskustvo. Postoji velika doza licemerja, čak i pranja novca dobijenog od Evropskih institucija u nekakvoj nazovi – formalnoj – zaštiti. Svi okupljeni na forumu već se duže vreme borimo protiv ovoga, naglasak stavljamo na izdvajanje takozvanih targetnih vrsta pa sam u ovom postu odlučio da obradim kod gljiva ono što se može. Planiram da započnem i post "Spisak literature o gljivama" kao što smo započeli kod biljaka.
« Poslednja izmena: 02.Nov. 2012, 11:45:59 jozi »