Autor Tema: Stari dobri Fomes fomentarius  (Pročitano 422 puta)

ihi

  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1747
Stari dobri Fomes fomentarius
« poslato: 07.Jan. 2016, 22:23:18 »
Za ovo zimsko javljanje priredio sam jedan svoj tekst sa fotografijama o pčelarskoj iliti trud gljivi. Tekst je mikološkoetnografskog karaktera.
Pa izvolite:

Među pčelarima vrlo je popularna takozvana pčelarska gljiva ili trud gljiva koju oni koriste u dimilicama prilikom pregleda pčelinjih društava u košnicama. Naučno ime joj je Fomes fomentarius (što u prevodu sa latinskog znači gorivo, trud a i lekovitost).
Ttrud gljiva je parazit i najčešće se javlja na bukvama, ali i na topolama i jablanima, ponekad na kestenima i brezama, a sasvim retko na smrekama i jelama. Gljiva raste konzolasto na uspravnim ili oborenim stablima. Pod imenom trud gljiva poznata je u svim slovenskim jezicima. Etimologija ove reči upućuje nas na gnjilost, bolest. Trud gljivu u Hercegovini i zapadnoj Crnoj Gori nazivaju gubina, u severnoj Crnoj Gori gubeška i bubeška, u Katunskoj nahiji usjeka, u Bosni hajdučka gljiva, a u istočnoj i južnoj Srbiji guba i gljiva. Inače, opštepoznat naziv je pčelarska gljiva ili trud gljiva. Naučno ime joj je Fomes fomentarius (što u prevodu sa latinskog znači gorivo, a i lekovitost).
    Trud je višegodišnja gljiva koja raste od jedne do desetak godina, što se može lako uočiti po slojevima koji prorastaju jedan preko drugog, koji su nalik na godove. Gljiva se u početku javlja u obliku pene koja obuhvata ili prožima sve ono na šta naiđe. Kada se posle izvesnog vremena ta pena stvrdne, u telu gljive mogu se uočiti zarobljene grančice, lišće, ili ako je rasla pri zemlji, kamenje. Njen oblik je kopitast, tj. sa gornje strane je ispupčena, prekrivena drvensatom sivom ili smeđastom korom, a sa donje krem ili siva, ravna, sa izuzetno sitnim porama (rupicama) kroz koje izbacuje spore. Na jednom bolesnom stablu može u isto vreme izrasti više plodnih tela koja poređana stepenasto daju neobičnu i lepu sliku. Veličina trud gljive kreće se od desetak do sedamdesetak santimetara u prečniku, debljine do 40 santimetara.
   Zanimljivo je da ovu gljivu odvajkada ljudi koriste na svim prostorima gde ona raste. Naime, njena izuzetna goruća svojstva uočena su još od davnina. Pre desetak godina u svim medijima pojavila se vest da je u jednom glečeru u Austriji otkriven leš smrznutog (mrazom konzervisanog) čoveka koji je živeo pre 5300 godina. U njegovoj torbi pronađene su dve vrste gljiva: jedna, koju je po svoj prilici nosio za lečenje (Piptoporus betulinus) i druga  - gljiva o kojoj govorimo (Fomes fomentarius).
   Normalno, čovek iz mlađeg kamenog doba nije se bavio pčelarstvom na način kako se danas mi bavimo, ali je sigurno da je ovu gljivu koristio za podlaganje vatre, a možda i da bi došao do meda za isterivanje pčela iz kakve duplje. Mnogim starijim čitaocima ovog teksta, a i autoru ovih redaka, u svežem je sećanju vreme kada se po selima i planinskim zabitima "vatra čuvala", kada nije bilo dovoljno šibica i drugih kresiva pa su se trud, kremen i ognjilo koristili za paljenje vatre ili pripaljivanje cigareta.
   I danas, uz sav tehnološki razvoj, čini se da je pčelarska dimilica bez trud gljive nezamisliva. Taj fini, malo kiselkasti, omamljujući dim smiruje i nežno tera pčele iz košnice, omogućavajući pčelaru da zaviri u svaki ram. Trud sagoreva bez plamena u praškasti paspalj, tinja, izvanredno održava vatru i nema smole. Lako se pali, dovoljna je jedna žiškica.
   Postoje mnogi načini pripreme truda za dimilicu, međutim da bi se dobilo dobro gorivo potrebno je gljivu prokuvati u bukovoj ceđi, zatim osušiti i na kraju izlupati čekićem na nakovnju ili kamenu. Na taj način svaki deo gljive biće upotrebljiv i sastojaće se od finih, mekanih vlakana.    
   U mnogim zemljama Evrope sredinom XX veka iz trud gljive spravljan je prašak za zaustavljanje krvarenja pod nazivom Fungus chirurgorum, a u novije vreme u Japanu iz truda izolovan je izvestan broj polisaharida koji imaju izvanredan učinak na neke vrste karcinoma kojima su bile zaražene eksperimentalne životinje.
Rečnik:
Ceđ, voda kuvana sa pepelom, lugom; lužnica.
Kremen, vrsta tvrdog kamena iz kojeg se pri udaru metalom javljaju varnice.
Ognjilo, komad čelika kojim se udara kremen da se iz njega izbiju varnice; kresivo, ocilo.
Paspalj, vrlo fin pepeo u obliku pudera koji nastaj pri sagorevanju kore drveta.
Trud, vrsta gljive pripremljene za paljenje pomoću kresiva i kremena.
« Poslednja izmena: 07.Jan. 2016, 22:26:54 ihi »

ihi

  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1747
Odg: Stari dobri Fomes fomentarius
« Odgovor #1 poslato: 07.Jan. 2016, 22:24:18 »
...

ihi

  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1747
Odg: Stari dobri Fomes fomentarius
« Odgovor #2 poslato: 07.Jan. 2016, 22:25:34 »
..