poslednji nalazi ove godine invazivnih stenica

[zoran gavrilović]

danas u vršcu ispod kore platana (osim Leptoglossus occidentalis i Oxycarenus lavaterae koje nisu od danas, a i nema ih ispod kore platana ) u 2016. želim vam više izlazaka u prirodu.

[zoran gavrilović]

nastavak

[jozi]

Da li su sve odavde invazivne? (Ako ti osim N.viridule eventualno Jelena naglasila još neku, onda napiši specifično koja da znamo šta i mi da tražimo).
Ove ostale (Lygaeidae) jesu "invazivne" u smislu da se kao i ostali insekti (npr. ose, muve, bubamare) masovno gomilaju na skrovištima pred zimu, ali u stvari invazivna je alohtona (strana) vrsta koja se pojavi naglo i neočekivano, najčešće posredstvom čoveka, nekog bioinžinjeringa, putem prenetog semena i slično. I onda predstavlja opasnost jer se ne zna kako će kod nas da se ponaša, da li će imati prirodne neprijatelje itd.

[zoran gavrilović]

trenutno sam "okupiran" sa stenicom Halyomorpha halys. možeš na internetu da vidiš kakvu štetu pravi npr. u americi. kod nas je novootkrivena i prijavljena nadležnim organima (hvala jeleni šeat), a tek će da se vidi kako će ovde da se ponaša, jer kako i čime naši ljudi prskaju voće i povrće, tu ni "buba švaba" ne može da preživi. da ne ulaziš ljudima po kućama i da je tražiš, ako ima platana u tvojoj blizini pogledaj ispod kore. možda je nađeš Corythucha ciliata je jako sitna i gotovo neprimetna. isto ćeš je sada naći ispod kore platana ili kasnije na naličju listova, jer su im oni domaćini. izaziva hloroze listova. eto skoro sazndoh da je u žargonu zovu "isusova glava". Leptoglossus occidentalis možeš da nađeš na četinarima. potencijalna pretnja evropskim četinarskim šumama. pogledaj na nekom zasadu četinara u parku. za N. viridulu već zanaš kakve su joj osobine i šta čini poljoprivrednim kulturama. Oxycarenus lavaterae najlakše možeš da nađeš zimi u parkovima. naravno na svim vrstama lipa. ne pravi neke štete.  Arocatus longiceps ćeš naći ispod kore platana koji im je domaćin i čijim se semenom hrane. ostalo mi je da n aplatanu nađem Belonochilus numenius. možeš da ga nađeš ispod lišća ili u semenu platana. sigurno ga ima u vršcu, ali problem je kako se popeti na platan prvi put da kritikujem javno komunalno preduzeće što redovno čiste parkove od lišća i odpalih plodova sa drveća sve ovo će jelena šeat mnogo bolje da objasni i razjasni. u prilogu postavljam razlike između Halyomorpha halys i Rhaphigaster nebulosa koje sam kako-tako "nacrtao".

[Jelena Šeat]

Nisam ekspert za invazivne vrste, al' alohtone vrste koje su (za sada) ograničene samo na parkovske i druge ukrasne biljke ne bih nazvala 'invazivnim', i u tu grupu bih svrstala C. ciliata, L. occidentalis i B. numenius. Nisam još naišla na podatke/literaturu gde se navodi da prave značajnije ekonomske štete, ali se smatraju hortikulturalnim i šumarskim štetočinama.
L. occidentalis bi, kao što Zoran reče, potencijalno mogla da ugrozi četinarske šume u Evropi, ali o tome još nema dovoljno podataka.
Corythucha arcuata je asocirana sa hrastovima i od skoro je registrovana u Srbiji (Zasavica i u Beograd), pa ćemo tek da vidimo kako će se ponašati.
A. longiceps kao i O. lavaterae su mediteranske vrste, znači iz komšiluka, izgleda im pogoduju sve blaže zime, a domaćini su svakako prisutni pa šire areale, i navode se kao vrste u ekspanziji.
H. halys i N. viridula bi bile prave invazivne, obe su visoko polifagne, brzo osvajaju nova područja i prave ozbiljne štete u poljoprivredi gde god su prisutne.

[zoran gavrilović]

ispravka, alohtone zanimljiv je nalaz L. occidentalis u ataru vršačkog sela vatin. našao sam je na jednom od 30. četinara koje su još pripadnici jna posadili oko tadašnje karaule. ti četinari imaju minimum 30 godina, a najbliži njima bi bili retko gde posađeni u samom gradu vršcu, što mu dođe oko 16km udaljenosti. ma koliko te stenice bile dobri letači, ne verujem baš da su toliko daleko letele i sletele baš na njima odgovarajuće mesto (u bližoj okolini skoro da ni nema drveća, a kamoli još četinara. sve ravno). to bi onda možda značilo da su već na sadnicama bila položena jaja ovih stenica. to opet povlači sumnju da prouzrokuju štete u šumama, jer i nakon minimum 30 godina, svo drveće je zdravo i pravo. misterija koju ja sigurno neću rešiti   što se tiče C. arcuata, ako je nađem u vršcu, tebi jelena prvoj ide primerak 

[Jelena Šeat]

Verovatnije je da su skorije doletele, L. occidentalis je 1999. prvi put registrovan u Evropi.
Ne znam koja je definicija stenice-dobrog letača, al' 16 km mislim da nije neka velika razdaljina za solidnog insekatskog letača. Leptiraši bi mogli više na ovu temu, s obzirom da postoje leptiri koji preleću desetine i stotine km u migracijama.

Inače, C. ciliata i C. arcuata se mogu širiti i vetrom, i na taj način mogu prevaliti prilične razdaljine, tako da ne potcenjujmo sposobnosti novopridošlih vrsta.

što se tiče C. arcuata, ako je nađem u vršcu, tebi jelena prvoj ide primerak

Hvala

[zoran gavrilović]

ma sve je to u redu oko dužine leta (V. cardui preleće za mnoge nezamislive razdaljine), ali je zanimljivo da baš pronađe jedino mesto gde ima četinara, odnosno taj usamljeni deo u sred oranica. naročito jer ti četinari nisu tako lako vidljivi. okruženi su lipama i brezama. da li imaju neke receptore kojima bi "namirisali" četinare ili? isto tako, taj podatak da je u evropi prvi put zabeležena 1999. ne znači da nije bila prisutna i mnogo ranije. koliko je tada bilo amatera i volontera voljnih da eto tako daju svoj doprinos u otkrivanju i beleženju vrsta? ako ih je i bilo, nije postojao ovakav način komunikacije i protoka informacija kao što imamo danas. mogao sam ja i pre 30 godina da nađem, fotografišem ili uzmem primerak nečega, ali kome bih se tada obratio?   

[Jelena Šeat]

da li imaju neke receptore kojima bi "namirisali" četinare ili?

vrlo verovatno, nisam upućena

taj podatak da je u evropi prvi put zabeležena 1999. ne znači da nije bila prisutna i mnogo ranije

Moguće da je bila prisutna neko vreme, al' ovako krupne i karakteristične vrste se vrlo brzo uočavaju, pogotovu ako su asocirane sa parkovskim i baštenskim biljkama.

koliko je tada bilo amatera i volontera voljnih da eto tako daju svoj doprinos u otkrivanju i beleženju vrsta?...

Ne bih znala reći, ali koliko znam u Evropi je entomologija vrlo popularna među amaterima, društva su prilično brojna i imaju dugu tradiciju u odnosu na Srbiju.
Svakako da je sa internetom i digitalnom fotografijom sve jednostavnije i dostupnije, ali i pre su ljudi sarađivali sa prirodnjačkim muzejima, obratili se nekom lokalnom inženjeru šumarstva/poljoprivrede/veterinaru... pretpostavljam.

[zoran gavrilović]

hvala na odgovorima, ja zaboravio gde živimo