Autor Tema: Pola vilinog kola  (Pročitano 2409 puta)

Milan Jovanović

  • Lutka
  • ****
  • Poruke: 250
Pola vilinog kola
« poslato: 01.Jun. 2015, 23:46:48 »
Vilino polukolo, ne znam koja gljiva.

Kosjerić, održavan travnjak pored reke Skrapež, 12.07.2009.








ihi

  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1750
Odg: Pola vilinog kola
« Odgovor #1 poslato: 02.Jun. 2015, 06:45:05 »
Marasmius oreades

Milan Jovanović

  • Lutka
  • ****
  • Poruke: 250
Odg: Pola vilinog kola
« Odgovor #2 poslato: 02.Jun. 2015, 08:45:29 »
Puno Vam hvala!

jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Pola vilinog kola
« Odgovor #3 poslato: 03.Jun. 2015, 20:12:55 »
Ili VILIN klinčić/klinčac, pravi tamnozelene krugove čak i kad ne raste :)

Milan Jovanović

  • Lutka
  • ****
  • Poruke: 250
Odg: Pola vilinog kola
« Odgovor #4 poslato: 03.Jun. 2015, 23:15:19 »
Ne znam da li se to vidi na fotografiji, ali upravo je tako bilo. Trava je po kružnici bila tamnije zelena.

Da li je to zato što micelijum razgrađuje organski materijal, i time đubri zemljište i prihranjuje travu? Ili je nešto drugo u pitanju?

ihi

  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1750
Odg: Pola vilinog kola
« Odgovor #5 poslato: 04.Jun. 2015, 06:35:13 »
Vilina kola su vrlo interesantna pojava u svetu gljiva. Njih ne prave samo vrsta Marasmius oreades nego još nekoliko vrsta, recimo neke vrste šampinjona, ponekada đurđevače, gustoloske itd. Osim u kolima, neke se vrste javlajju u pravim a neke u cik-cak linijama.
Vilina kola  mogu biti prečnika i preko 100 metara, najveća su zapažena u ukrajinskim stepama. U mom zavičaju ih ima i do 70 metara. Zapaženo je da se šire od centra do desetak santimetara u toku godine. Na osnovu toga može se izraačunati približna starost kola.
U vrlo važnom dokumentu sa čuvenog Berlinskog kongresa, u razgraničenju između Srbije i Bugarske, pominje se da je granica (negde kod današnjeg Dimitrovgrada) prošla posred VILOJKOLA, kako u tom kraju zovu vilino kolo.
Naravno, u vilinom kolu se događaju složeni bio-hemisjki procesi, sama linija kola je vrlo bogata azotom i drugim hranljivim materijama, a u unutrašnjosti je zemljište ispošćeno.
Evo nekoliko primera iz moje fotodokumentacije.
01 Dva kola na Pešteri, snimljena sa uzvišenja od nekih dvesta metara u oodnosu na kola.
02 Autor teksta na ivici vrlo velikog kola. Snimljena na planini Vršine oko 1450 metara nmv
03 Primer bujne trave u obodu kola
04 Istrošene hranljive materije. Konkretno u ovom kolu rasle su đurđevače.
« Poslednja izmena: 04.Jun. 2015, 07:25:05 ihi »

jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Pola vilinog kola
« Odgovor #6 poslato: 04.Jun. 2015, 13:42:35 »
Ibrahim je enciklopedijski pojasnio. Dodao bih samo jedan aspekt, a to je simbioznost M.oreades sa travama. Ne znam koliko je proučena ta pojava, ali sam čitao da je trava zelenija pošto gljiva "popravlja" tlo i time jača fotosintezu trave na mestu gde se širi micelija - to jest ona se u neprekidnoj liniji širi ukrug. (Ovo se najviše odnosi na M.oreades; tamnozelenija trava ima više hloroplasta i stoga je zdravija i vrši jaču fotosintezu.)
I još: da vilina kola ne prave samo gljive u travi, već tako raste i mnogo šumskih vrsta, npr. iz grupe mlečnica, ulegnica, vitezovki itd. Pošto micelija ili raste ili ne, a kada raste širi se samo uzdužno, a ne i u stranu. Ispravite me ako grešim.
« Poslednja izmena: 04.Jun. 2015, 13:50:13 jozi »

ihi

  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1750
Odg: Pola vilinog kola
« Odgovor #7 poslato: 04.Jun. 2015, 15:31:47 »
Jozi, ja nisam naveo i nisam imao nameru da pobrojim sve vrste koje se javljaju u krugovima, linijama, nabrajanje sam završio sa itd. Pa ni vi, koji ste proširili moj spisak, niste iscrpli sve vrste. Ima toga još da se nabraja. No, to nije važno, važno je gde ste to pročitali iliti odakle ste preuzeli podatak da je Marasmius oreades simbont? Koliko znam, svi su marasmiusi saprobi pa samim tim i Marasmius oreades. Vaš podatak za mene je nov.
Inače, sve stoji o poboljšanju kvaliteta zemljišta zbog pristustva vilinog kanafilića i njegovog "rada" onako kako ste kazali.

jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Pola vilinog kola
« Odgovor #8 poslato: 04.Jun. 2015, 15:59:47 »
svi su marasmiusi saprobi pa samim tim i Marasmius oreades.
"Izuzetak jača pravilo" kaže se... Glavni dokaz simbioznosti M.oreades sa travom jeste upravo navedena boja trave u krugovima. Ali je ujedno i saprob, nesporno :)

No hajde da se okrenemo opštoj biologiji. Prema rečniku "komensalizam (simbioza) je takva vrsta zajednice u kojoj svi članovi imaju koristi (najpoznatiji pr. su lišaji koji predstavljaju zajednicu alge i gljive, gde alga obavlja fotosintezu čime stvara hranu, a gljiva hifama upija vodu)" (Izvor: Bionet.Škola)

Simbioznost u opštem smislu jeste i svaka mikoriza. Jedino se pojam kod organizama koji su u osnovi saprobi verovatno izbegava, pa su ga nazvali "mikoriza". Znači, možda je fiziološko-nutritijentski simbiontski odnos trave i oreades u stvari oblik mikorize - znači odnos korena biljke i hife gljive, od koga oba profituju.

Ovaj podatak u vezi M.orades nije široko poznat verovatno jer se većina Mikoloških knjiga pre svega bavi morfologijom i gastronomskim odlikama gljiva :D Ne znam da li se simbioznost kod ove gljive može/mora uzeti direktno ili kao "posredna". Još guglam
« Poslednja izmena: 04.Jun. 2015, 16:10:50 jozi »

jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Pola vilinog kola
« Odgovor #9 poslato: 04.Jun. 2015, 16:38:15 »
Bolje da nisam guglao :-\ Nisam naučnik a izgleda da i ne želim da postanem ??? Naime, ako uđemo u priču malo dublje od površine, onda možda ni simbioza ni mikoriza ne stoje kao validan izraz. (Ostaviću moje prethodne argumente kao referencu.)

Čak naprotiv jedan rad kaže da je Marasmius oreades patogen u odnosu na trave u travnjacima i na pašnjacima. Da parafraziram šta kaže "Marasmius oreades destruktivno deluje na trave kao što su Poa pratensis i Festuca rubra (Blenis et al 1997). Micelija utiče na razmenu tečnosti između biljke i tla a osim toga proizvodi jedinjenja (eng. hydrogen cyanide, polyacetylene and sesquiterpene metabolites) koja prouzrokuju truljenje korena trava (Traquair and McKeen 1986, Ayer and Craw 1989)." ... [autori dodaju:] "Vilina kola mogu da budu stara i 100-150 godina ili čak do 500 (Bayliss-Elliott 1911, Schantz and Piemeisel 1917, Burnett and Evans 1966)." :o Da li je ovo moguće?!

Ali stvar je još složenija, jer ekologija M.oreades nije do kraja istražena. Naime, u odnosu na druge vrste dobro trpi sušu, bolje opstaje na zatravnjenim peščanim dinama, a lošije na mestima sa visokom podzemnom vodom i jačom vlažnošću tla. Dalje, nije vezana za specifične vrste trava, ali se ne zna da li izbegava mesta sa jačim prisustvom nekih netrava.

Drugi rad kaže da je odnos takav da u vilinom kolu M.oreades-a vidimo i stimulaciju i supresiju rasta trave pored kruga. Odnos je verovatno takav da trava profitira od micelije u odumiranju, a nova micelija "koristi" travu i njene resurse. Ovaj autor kaže da je odnos oreades i trava sličan ektomikorizi drugih gljiva sa korenom drveća.

Znači simbioza zaista postoji, a odnos je 2:1 na račun gljive kad gljiva donosi plod, a obrnuto, 1:2 kad raste hifa u zemlji – jasno je da travi ovaj odnos odgovara u periodu rasta i jačanja (pre cvetanja) a gljivi kada stvara plodna tela.

Nauka tamo ili ovamo – pitanje patogenosti bih ipak stavio ustranu pošto najverovatnije nema veze sa stanjem u prirodi, pre će se ticati prisustva ove gljive na teniskim i golf terenima, gde je zajedno sa ostalim živuljcima verovatno nepoželjna :D
« Poslednja izmena: 04.Jun. 2015, 17:13:15 jozi »

ihi

  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1750
Odg: Pola vilinog kola
« Odgovor #10 poslato: 04.Jun. 2015, 21:50:44 »
Poštovani Joži,

i sami ste na jednom mestu u svom dopisu naglasili da je ova tema daleko od vas. A šta tek ja da kažem? Zbilja je od mene udaljena svetlosnu godinu. Ja samo znam iz nekih referentnih priručnika (vodiča) da su skoro sve vrste koje rastu u krugovima, linijama, cik-cak linijama, saprobi.
U praksi, kao što ste videli iz mog ilustrativnog priloga, imao sam, a i sada imam brojne susrete sa vilinim krugovima. Voleo bih kada bih imao dron da ga upotrebim da mi iz ptičje perspektive snimi krugove na livadama.
Naravno da ima vrlo starih i dalje aktivnih vilinih kola. Solomon Vaser, ukrajinsko-izraelski ili izraelsko-ukrajinski mikolog i ozbiljan naučnik, pisao je o viilinim krugovim/kolima.

Milan Jovanović

  • Lutka
  • ****
  • Poruke: 250
Odg: Pola vilinog kola
« Odgovor #11 poslato: 07.Jun. 2015, 18:29:17 »
Hvala svima!