Autor Tema: Steppicola konačno ponovo i kod mene  (Pročitano 1508 puta)

jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Steppicola konačno ponovo i kod mene
« poslato: 05.Apr. 2015, 00:07:05 »
Tražio sam ih ceo mart iza garaže u ulici gde su rasli dve godine unazad, i taman kad sam pomislio da će da "prespavaju" (potvrđujem ovo ponašanje smrčaka, da neke godine koja im se ne svidi izostanu!) eto mojih primeraka verno i dosledno na istom mestu. (slike slede).

Istakao bih deo o steppicola iz rada u Američkom časopisu (s grubim prevodom):
"Ova morfološki distinktivna vrsta ... predstavlja najraniju liniju odvajanja u rodu Esculenta. Gljiva je poznata sa istočnoevropskih stepskih livada gde verovatno predstavlja reliktnu liniju smrčaka adaptiranih na suve kontinentalne uslove."

Moj drugi nalaz od ove godine, u autohtonoj pustari (Festucetum još neutvđene asocijacije, verovatno rupicolae) na Rimskom šancu, kod Bačkog Gradišta potvrđuje ovo (slike slede, sa dodatnim komentarem).

jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Steppicola konačno ponovo i kod mene
« Odgovor #1 poslato: 05.Apr. 2015, 04:51:57 »
Mislim da ovim prilogom imam svoj udeo u diskusiji :)

Navedeni citat je, uglavnom, sve što dotični članak (koji inače obrađuje ceo rod na nivou planete) kaže o steppicola. Da predstavlja najraniju liniju roda. A nalažen je samo u Slovačkoj i kod nas (za potrebe tog rada). Da li je naš kraj izvorište roda Morchella? Šalim se naravno :)

No svi znamo šta je Rimski šanac. Zemljani monument od lesa koji je nedirnut otprilike 1700 godina (po onome što znam, napravljen je negde u 2-3. veku, za vreme Trajana ili Marka Aurelija, obojica koji su boravili ovde, bio je šanac tu već u vreme Konstantina Velikog, koji je takođe dolazio da pokori Sarmate). Na njemu raste flora koju država tek planira da zaštiti...

Primerci koje sam našao su mali i isušeni u naletima skoro orkanskog vetra koji je trajao zadnjih nedelju dana i više. Ali su živi i vitalni. Jedan je interesantan, skroz izbeleo od sunca. Drveća ovde nema ni za lek. Rasli su u otvorenoj travi, a 2-3 primerka na zgarištu (neko je popalio travu). I ja sam ostavio većinu primeraka na mestu nalaza. Mislim da je ovo ugrožena vrsta i ne bismo trebali brati. Uvek nalazim samo 2-3 (maksimalno do 5) primeraka zajedno i to je sve. Naravno nemam nekog velikog iskustva u pronalaženju.

Fotografije u prilogu. Prve tri iz Subotice, ostale B.gradište, Gospođinci i okolina Jegričke (plus slike staništa).



   
« Poslednja izmena: 05.Apr. 2015, 04:59:42 jozi »

Bojan Šeguljev

  • Lutka
  • ****
  • Poruke: 335
    • Flickr
Odg: Steppicola konačno ponovo i kod mene
« Odgovor #2 poslato: 05.Apr. 2015, 07:38:16 »
Ove godine je pronađen i u FYR Makedoniji, ali nalaz nije nigde objavljen.

jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Steppicola konačno ponovo i kod mene
« Odgovor #3 poslato: 05.Apr. 2015, 14:38:20 »
Sviđa mi se da ga je Dragiša u BioRasu nazvao "stepski smrčak" - tj. da je koristio to ime.

rogersmushrooms kaže da je originalno opisan u Ukrajini, ali da je u Mađarskoj izgleda čest. "Distribucija kao da se polako proširuje na zapad." Drugi autori navode populacije u Srednjoj Aziji i na Balkanu. U Rusiji je na Crvenoj listi zbog retkosti. U Ukrajini je zaštićena vrsta. Mislim da se u Mađarskoj i u drugim Evropskim zemljama slobodno može brati.

Sad je pitanje da li se areal zaista proširuje ili je više posmatrača? Vrsta je ipak tek novije u centru pažnje iako je opisana još 1930 1941. Meni je najinetersantnije iz članka u Mycologia da je ovo jedini stabilan takson, dok su ostali smrčkovi toliko varijabilni da zadaju glavobolju sistematičarima. Navodno se već govori o preko 50 vrsta (za razliku od 3-4 za koje smo znali pre par godina).
« Poslednja izmena: 05.Apr. 2015, 21:14:31 jozi »

ihi

  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1750
Odg: Steppicola konačno ponovo i kod mene
« Odgovor #4 poslato: 05.Apr. 2015, 15:38:13 »
Jozi,
vi stalno dolivate ulje na avtru. Kažete da je lepo što je Dragiša u BioRasu vrstu Morchella steppicola nazvao stepski smrčak. To ime se nalazi u knjizi Jelene Vukojević i I. Hadžića "Atlas gljiva" koja je štampana 2013. godine, a o istorijatu ove vrste mogli ste, naravno, da pročitate u mom tekstu koji je objavljen u časopisu Planeta br. 65, 2014. godine, gde je, između ostalog i fotografija vašeg smrčka (Planetu s tim tekstom i fotografijom vašeg smrčka sam vam uputio). U tom tekstu pominje se cela priča o vrsti koja je prvi put u Srbiji pronađena 27. III 2005. godine (M. Ileš I. Hadžić) na Novom Beogradu (priložene su fotografije prvog nalaza). Vrstu je prvo naučno opisala 1941. godine ukrajinska naučnica Marija Vasiljevna Zerova. Dakle, ime vrste piše se Morchella steppicola Zerova. Ne verujem u podatak da je vrsta opisana 1930. godine. To je jedno od onih prevlačenja i otimanja autorstva u nauci. Otkuda bi se uz ime gljive pisalo i ime onoga ko je nije determinisao, kao Zerova, a ne tog ko ju je opisao 1930. godine.
U mom tekstu kazano je da stepski smrčak raste u Ukrajini, Rusiji, Kazahstanu, Uzbekistanu, Turkmestanu, Tadžikistanu, Moldaviji, Slovačkoj, Nemačkoj, Mađarskoj i "od" 1995. u Srbiji.
« Poslednja izmena: 05.Apr. 2015, 15:46:39 ihi »

jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Steppicola konačno ponovo i kod mene
« Odgovor #5 poslato: 05.Apr. 2015, 21:03:12 »
Naravno, pročitao sam tekst u Planeta. Ali dozvolite mi da se ispišem, sada kada vrsta raste i kad je aktuelna. :) Toliko sam čekao u ovom hladnom proleću da niknu :-\

Ipak jedna napomena o prvom opisu. Naravno ja sam omanuo, jer ne znam ukrajinski :) U radu ukrajinskih autora (Morchella steppicola Zer., Mорфологічні особливості, ультраструктура та поширення в південно-східній Україні, Ukr. Botan. Journ., 2007, vol. 64, № 6) našao sam da je Zerov (Ukrajinski botaničar Д.К. Зеров, 1895-1971) pronašao vrstu 1930. godine, ali ne piše kada je publikovan (a publikovao je M.J. Zerov, znači neko drugi, njegov sin možda, to nisam uspeo da pronađem). Citiram grub prevod s ukrajinskog:

"Morchella steppicola Zer. (зморшок степовий) — retka vrsta reda uvrštena u Crvenu Knjigu SSSR-a ... D.K. Zerov ga je pronašao 1930. godine u okolini Karlivka Poltava oblasti (Карлівки Полтавської обл.) a kao novu vrstu za nauku opisao ga je M.J. Zerov (М.Я. Зеров)."
« Poslednja izmena: 05.Apr. 2015, 21:19:04 jozi »

ihi

  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1750
Odg: Steppicola konačno ponovo i kod mene
« Odgovor #6 poslato: 05.Apr. 2015, 21:07:40 »
Index fungorum beleži Morchella steppicola Zerova 1941.

jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Steppicola konačno ponovo i kod mene
« Odgovor #7 poslato: 05.Apr. 2015, 21:16:09 »
Pisali ste dok sam tipkao. :) Znači, podatak o opisu iz 1930 obrisan i ispravljen.

Moj naglasak je bio na retkosti. Znači, to što sam više puta podvukao, nebismo ga smeli masovno brati. Bar ja tako vidim.

jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Steppicola konačno ponovo i kod mene
« Odgovor #8 poslato: 05.Apr. 2015, 22:02:41 »
Ispravka, eto i to sam konačno shvatio (uz pomoć ruske wikipedije i gugl prevodioca). Gljivu koju je botaničar-akademik Dmitry Zerov prvi pronašao 1930. je u ruskom botaničkom žurnalu 1941. publikovala njegova supruga mikolog dr. Marija J. Zerova (Марі́я Я́ківна Зеро́ва, 1902-1994). E ovako je slika potpuna. I sad mi je jasnije i zašto je autor Zerova, a ne Zerov ;) Znači iza otkrića gljive stoji dva imena.

Još malo. Ova Zerova je 1970. izdala knjigu Jestive i otrovne gljive Ukrajine, u kojoj za steppicola u vrlo oskudnom opisu dodaje "Uslovno jestiva gljiva, koristiti samo nakon prokuvavanja (supu izbaciti!) [p.27]... Uslovno jestiva gljiva koja se može konzumirati tek nakon kuvanja, ali ne u čorbi. Bore helveola sadrže kiselinu - hemolizin koja se tokom ključanja ili sušenja poništava. Preporučuje se ne kuvati cela plodna tela i rezanu gljivu nakon vrenja treba isprati. [p.16]... Hmm
« Poslednja izmena: 05.Apr. 2015, 22:27:59 jozi »

ihi

  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1750
Odg: Steppicola konačno ponovo i kod mene
« Odgovor #9 poslato: 06.Apr. 2015, 09:59:04 »
Joži, bravo.
Svašta ste vi iskopali u vezi našeg-vašeg smrčka i podelili sa drugima. I meni ste štošta novoga kazali.
Ja imam fajl Authors od fungal names u kojem se bračni par Zerovih pominje kao

Zerov, Dmitriy Konstantinovich (1895-1971) Zerov
Zerova, Marija Ja. [Mariya Ya.] (1902     ) Zerova

Iz vašeg dopisa vidim da je Marija preminula 1994. Mi je sada često pominjemo zbog neobičnih, stepskih smrčaka.
Govorite o pripremi smrčaka za jelo.
Opšte je poznato da su smrčci uslovno jestiva vrsta. Helvelna kiselina, koja je otrovna, je termolabilna i odstranjuje se sušenjem (oko tri meseca), otkuvavanjem ili pečenjem.  Ne preporučuje se koristiti vodu za čorbe u kojoj su smrčci otkuvavani. Prilikom pečenja, kiselina se odstranjuje, isparava.



jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Steppicola konačno ponovo i kod mene
« Odgovor #10 poslato: 07.Apr. 2015, 22:37:21 »
Uh, dobro je znati. Pojeo sam neke smrčkove (esculenta i conica) ispržene do sada - barem od ono malo što sam našao. Ali svakako ne steppicola od koje sam sveukupno našao manje od 10 za nekoliko godina :)

Juče sam proveo ceo dan tražeći smrčkove, ili bar neku gljivu kroz peščaru. Umesto toga smrzao sam se do kostiju u naletima severnjaka skoro orkanske jačine. I ptice sam jedva video. Ali kako čujem da su u Srbiji smetovi još sam i dobro prošao.

Baluban_S

  • Lutka
  • ****
  • Poruke: 315
Odg: Steppicola konačno ponovo i kod mene
« Odgovor #11 poslato: 08.Apr. 2015, 00:08:47 »
Morchella steppicola niti je nova vrsta niti je retka. Samo je nema svake godine. Primetio sam da je ima više ako zimi ima snega koji se zadrži duže. Kiše početkom marta i viša temperatura krajem marta mu takođe prijaju. U Fruškoj Gori ga ima kada cvetaju Sase. Što se retkosti tiče ja ga berem već više od 50 godina na istim terenima odnosno na parlozima oko Beočina i Čerevića. Nisam ga naravno ja otkrio, pokazali su mi ga roditelji koji su ga takođe brali i ranije. Samo tada niti je bilo Gljivarskih društava i literature o Gljivama niti je bilo ko smatrao da je to nešto posebno. Ima ga i na parlozima oko Ledinaca, Rakovca, Dumbova, Čerevića, Sviloša pa sve do Neština.  Beru ga i sa druge strane Fruške Gore. Ja sam ga brao u okolini Vrdnika na primer. Jedan gljivar iz Beočina ima običaj da rano ujutro ode autobusom do Banoštora pa da se peške vraća po parlozima do Beočina, ili ako se baš smori uđe u autobus za nazad u nekom usputnom mestu. Ne moram ni da Vam pričam da je prilično uspešan u branju smrčaka. Ti parlozi su ogromni i protežu se desetinama kilometara duž obe strane FG, a širina mu je i po 5 i više km najčešće ispresecana oranicama i voćnacima.

Ja sam uvek bio fasciniran gljivama, ali počeo sam da ih fotografišem tek od oktobra 2003 godine kada sam nabavio prvi Digitalac.
U prilogu nekoliko fotografija Morchella steppicola iz aprila 2004 godine koji je za mene tada jednostavno bio Smrčak. Rasli su na brdu 500 metara iznad Beočina koje se zove Oštra glavica, a rastu tu i danas. Njima se najčešće omrsi moj kolega Mile koji stanuje baš ispod brda.

Ihi, Vama svaka čast na istrajnosti u publikovanju nalaza. Smatram da je to jako važno. Nadam se još nekoj knjizi uskoro, možda o gljivama Rožajskog kraja.

jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Steppicola konačno ponovo i kod mene
« Odgovor #12 poslato: 08.Apr. 2015, 00:21:40 »
Morchella steppicola niti je nova vrsta niti je retka.

Upravo smo dobili link na članak u Američkom časopisu Mycologia, gde jedva da nešto znaju o gljivi, a Vi saopštavate ove za nauku nove podatke. Ja Vama verujem, zašto nebih, ali je Ibrahim upravo saopštio, po ko zna koji put, da u Srbiji do 1995. nismo ni znali da ova gljiva postoji! Barem zvanično ne.

Osim toga, izgleda da mi ostali traćimo vreme kucajući. Jeste retka gljiva, svuda po arealu. I zaštićena – čak i u Ukrajini, gde je otkrivena. Vredi pogledati i na šta se odnosi izraz "reliktan" ;) U Crvenoj Knjizi je, koju istina naša zemlja i nema...

Ja sam napisao da recimo u Mađarskoj nije zaštićena (iako se vodi kao retka) i da je neki, kao i Vi, uspešno beru. Ali razlike definitivno postoje država do države, i teren po teren. Sigurno da je negde i blagva (Amanita caesarea) obična gljiva, ali ja nisam te sreće da živim u tom kraju :)

Očigledno da kao i Vi većina gljivara i nije znala da se radi o zasebnoj vrsti i završi lepo u košari zajedno sa ostalim smrčkovima...
Ili ste možda Vi Slobodane te sreće da živite u nekom centru rasprostranjenja na čemu Vam samo možemo zavideti ;)

Inače zapadnije od Panonske Nizije ova gljiva – zvanično – ne postoji (Ihi je naveo Nemačku, ja bih taj podatak ipak voleo da vidim)...
« Poslednja izmena: 08.Apr. 2015, 01:37:15 jozi »

Baluban_S

  • Lutka
  • ****
  • Poruke: 315
Odg: Steppicola konačno ponovo i kod mene
« Odgovor #13 poslato: 08.Apr. 2015, 00:48:16 »
Jozi i za mene je Morchella steppicola bila samo običan Smrčak koji raste tu oko mesta gde stanujem i koji je veoma ukusan. Sa velikim oduševljenjem sam pristupio determinaciji mojih fotografija raznih Smrčaka po enciklopedijama 1 i 2  R. Bošca koji ih je prilično rasčlanio. Imam i dosta Ruske literature. A onda mi je Brane Uzelac rekao da mi to ništa ne valja jer po genetskim istraživanjima ima najviše tri vrste smrčaka. Sada Vi spominjete da postoji možda i 50 različitih vrsta Smrčaka. Voleo bih da je to istina jer ih ja nikako ne mogu svesti na samo 3 vrste. Počeću da, pored fotografisanja, skupljam i sušim uzorke. Kada se nakupi dovoljno vrsta poslaču ih na genetsku analizu. Gde videćemo. Čujem da je i Novi Sad dobio dve labaratorije za genetsku analizu. Verujem da gljive ne analiziraju, barem ne još. A za par godina videćemo ...

jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Steppicola konačno ponovo i kod mene
« Odgovor #14 poslato: 08.Apr. 2015, 00:56:22 »
Hehe, budni smo, napolju užas 8)
Da se nadovežem, i ja tek sad učim ove stvari - a i ja gljivarim od detinjstva, pošto mi je baka bila ruskinja i dobro poznavala gljive pa smo kao porodica uvek imali gljivu na stolu :)

1. steppicola je po ovim američkim mikolozima genetski najjača "sorta" pa sam ja u šali naveo da smo možda mi kao područje izvorište smrčaka, ali više ne mislim da je šala, čitajući vaš izveštaj o rasprostranjenju

2. ostali smrčkovi su, kao varijabilni "od terena do terena" (citiram jednog autora). E sad, negde rastu i zelenkasti i sivkasti ne samo žućkasti, pa su možda zasebna vrsta? Možda isto i oni kojima je glava nakrivljena, a stručak deblji od "normale" i tako to...

Stoga je dobra ideja pokušati sa genetskim putem - i tako se sa smrčkovima raskusurati. Obavezno nam javite rezultat!

jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Steppicola konačno ponovo i kod mene
« Odgovor #15 poslato: 08.Apr. 2015, 01:17:33 »
I još nešto što se retkih, zaštićenih i ugroženih gljiva tiče. Mislim da za smrčkove (kao Askomicete) važi drugačije pravilo, pošto u zemlji nema micelije koja se može uništiti kopanjem ili oranjem (to što ugrožava Bazidiomicete). Nisu vezane ni za neko drvo, samo eventualno za supstrat, koji (kažu velike knjige) je kod njih optimalno pesak, sa sadržajem kreča... Znači čak ni pravilo seci stručak nožem u dnu da može da raste i sledeće godine ne važi za smrčke. Oni nestaju ili su retki zbog nekih drugih ekoloških faktora, o čemu baš nisam pronašao mnogo literature...

Hoću da kažem, to što Vaš primer lepo potkrepljuje - ne iščezavaju zbog branja. Vi ih berete, na istim mestima, a ipak ih ponovo ima :)

(Mislim, ispravio sam sam sebe u izjavi da ih se ne treba brati, sa početka posta)
« Poslednja izmena: 08.Apr. 2015, 01:23:59 jozi »

Baluban_S

  • Lutka
  • ****
  • Poruke: 315
Odg: Steppicola konačno ponovo i kod mene
« Odgovor #16 poslato: 08.Apr. 2015, 18:17:33 »
>> Znači čak ni pravilo seci stručak nožem u dnu da može da raste i sledeće godine ne važi za smrčke.

Ovo sigurno ne važi za Smrčke. Kada nađem dva smrčka koja rastu zajedno iz iste drške u zemlji odsečem veći, a manji ostavim da poraste i baci spore.

Evo jednog primera u prilogu. Veći smrčak je odrezan nedelju dana ranije a mali je ostavljen da poraste. Lepo se vidi da mu to nije ni najmanje smetalo i da je lepo porastao. Drška Smrčka presečena nedelju dana ranije i dalje je sveža, samo malo zasušena, bez znakova plesni ili truleži. Isto je i ako se Smrčak samo ubere bez sečenja drške.

p.s.
Ono što može da pomogne da smrčci porastu i dogodine su spore koje se rasipaju po terenu tako što uvek držiš nekoliko lepih, velikih i zdravih smrčaka u rukama i igraš se sa njima. Ostatak je najbolje da bude u manjoj kotarici sa rupicama. Takođe pri kraju gljivarenja mi je običaj da smrčke istresam na parlog gde sam ih brao da ih slikam i tako usput dodatno rasejem spore. Naravno nikad ne pobrati sve smrčke, treba nešto ostaviti da baca spore.


jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Steppicola konačno ponovo i kod mene
« Odgovor #17 poslato: 08.Apr. 2015, 20:04:34 »
Gledajući ovaj "prinos" sa fotografija, dođe mi da otrčim negde i kupim jednu kesu smrčkova :D Ali nema toga nigde u prodaji :'(

A mama i dalje ne razume moju potragu za gljivama (iako i ona bere 2-3 vrste), kad kaže "Sine ti ko da nemaš šta da jedeš, sa tim tvojim gljivama" ;D

Resavac71

  • Lutka
  • ****
  • Poruke: 299
Odg: Steppicola konačno ponovo i kod mene
« Odgovor #18 poslato: 09.Apr. 2015, 18:59:13 »
I dok mi trazimo drugi uspesno proizvode  :D