Autor Tema: Odg: držanje puževa  (Pročitano 4261 puta)

Dragisa Savic

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1948
Odg: držanje puževa
« poslato: 27.Feb. 2012, 08:42:46 »
"kako držiš puževe"

Nema tu nikakve filozofije, nahraniš, promeniš pelene i kad su nervozni izvedeš malo u šetnju da se istrče.  ;D

Evo malo teksta o puževima u terarijumu.

Puževi kao kućni ljubimci

   Puževi mogu biti odlični kućni ljubimci – jednostavni su za održavanje, zanimljivo ih je posmatrati i ne moraju da se izvode u šetnju. Najbolje ih je držati u staklenom terarijumu.
Ako se gaje vinogradarski puževi na dno terarijuma treba staviti sloj zemlje (oko 4-5cm) jer oni vole da se ukopavaju i ujedno tu polažu i jaja. Ne treba koristiti zemlju iz bašte (zbog mogućih štetnih hemikalija) i ne sme biti glista u zemlji. Takođe nije dobro uzeti ni zemlju iz prirode jer u njoj ima nematoda i parazita na koje puževi mogu biti osetljivi. Najbolje je iz prodavnice kućnih ljubimaca uzeti specijalno pakovanje zemlje za terarijume. Preko zemlje treba staviti sloj svežeg lišća (maslačka, salate, kupusa…) koje puževi jedu i među kojima se kriju. Treba im obezbediti i izvor kalcijuma, ako ne pre onda obavezno za vreme parenja i polaganja jaja jer im je on neophodan za proizvodnju jaja. U terarijum treba staviti i parče kore drveta ili nešto slično da puževi mogu da se kriju, što vole da rade, a ujedno tu će se zavući ako terarijum postane previše suv. Jednom nedeljno treba očistiti terarijum od sluzi, fekalija i nepojedene hrane.
Ukoliko je terarijum zatvoren sa svih strana, CO2 koji puževi normalno izdišu, pošto je teži od vazduha nakuplja se na dno terarijuma. Ako ga ima previše puževi odlaze uz staklo gore ili postaju veoma neaktivni. Najbolje je ako na terarijumu postoje pri dnu otvori kroz koje puževi ne mogu da pobegnu a CO2 može da izađe.
   Najčešće se gaje puževi biljojedi, kao što su Helix pomatia, Cornu aspersum, Cepaea nemoralis i Cepaea hortensis, ali mogu i druge vrste. Ako su gladni ješće takoreći bilo šta ali ako nisu (što je u terarijumima češći slučaj) postaće probirači. U suštini treba im ponuditi raznovrsnu hranu, listove koprive, maslačka, deteline, kupusa, salate, parčiće šargarepe i krastavca. Ostaci iz kuhinje se takođe mogu dati- ljuske krastavca, patlidžana, parčići paradajza. Primećeno je da peršun hoće da jedu samo u proleće. Travu im ne treba davati jer je neće jesti, verovatno zbog visokog sadržaja silikata.
   Povremeno im treba davati i ovsene pahuljice natopljene vodom. One su posebno pogodne za mladunce kao i za vrste iz familije Clausilidae, koje se u prirodi hrane algama.
   Helix pomatia je isključivi biljojed i neće jesti ništa osim biljne hrane, dok je Cornu aspersum znatno fleksibilniji, u prirodi jede jaja puževa golaća zbog kalcijuma tako da mu u terarijumu treba  davati i belanca tvrdo kuvanih jaja a svremena na vreme ponuditi i meso.
« Poslednja izmena: 27.Feb. 2012, 23:31:21 jozi »

jozi

  • Moderator
  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1841
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Odg: Čudo da sam živ
« Odgovor #1 poslato: 27.Feb. 2012, 11:02:44 »
Nema tu nikakve filozofije
Cool :)
samo seprtlja kao ja moze da mu puz ugine... :(

Дејан Ранковић

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 646
Odg: Odg: Čudo da sam živ
« Odgovor #2 poslato: 27.Feb. 2012, 12:00:45 »
Dragiša
Napiši nešto o uslovima temperature i svetlosti za terarijum i da li treba orošavati
terarijim. Pitanje još kako sprečiti izlazak iz terarijuma preko stakla.
Pozdrav i hvala na lepim slikama i dobrim savetima.
Dejan

Dragisa Savic

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1948
Odg: Odg: Čudo da sam živ
« Odgovor #3 poslato: 27.Feb. 2012, 14:13:09 »
I ja sam bre početnik.
Gore sam stavio staklo tako da ne mogu da izađu. Koliko vidim od ove salate i kupusa ima dosta vlage unutra, tako da ne moram da je dodajem. Moj terarijum je ustvari stari akvarijum koji je pukao na par mesta na dnu i ne drži vodu ali idealno za luftiraciju. Još nisam stavio zemlju ali ću uskoro.

božEnka.hric

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1021
  • Zvocalo
    • fotke nastale u St. Pazovi
Odg: Odg: Čudo da sam živ
« Odgovor #4 poslato: 27.Feb. 2012, 15:05:29 »
...

Uh, i ja moram malo da odem van teme. Puževi golaći koje ja u bašti najviše imam, Limax maximus, vole da jedu sve, biljke, ostatke hrane za mačke, ostatke zgaženih im rođaka, razmekšale semenke, kaktuse... Jednom prilikom su nam na stolici u dvorištu ostale palačinke, i puževi su munjevitom brzinom našli poslasticu.

P.S.
Admini, predlažem da podelite ovu temu, izdvojite gajenje puževa negde. Možda bi bilo dobro da imamo deo foruma gde bismo razmenjivali iskustva u gajenju "biodiverziteta".
Pohvale hrane moju sujetu, kritike me teraju da budem bolja a predlozi mi u tome pomažu.

jozi

  • Moderator
  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1841
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: držanje puževa
« Odgovor #5 poslato: 27.Feb. 2012, 23:33:10 »
Poruka admina: Izdvojio, ali nemam "prava" za dalje migriranje u neku drugu temu... predlozi dobrodošli

Милош Поповић

  • Administrator
  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 548
Odg: držanje puževa
« Odgovor #6 poslato: 28.Feb. 2012, 02:26:47 »
Neka stoji bolje ovde, pa ako ćemo još nešto da gajimo otvarajte u adekvatnom podforumu.
_____________________

Милош Поповић
ХабиПрот, Булевар Ослобођења 106/34
11000 Београд, Србија