Autor Tema: Mah  (Pročitano 461 puta)

BubikolRamios

  • Guseničica
  • **
  • Poruke: 79
    • http://agrozoo.net/jsp/Galery.jsp
Mah
« poslato: 05.Mar. 2015, 16:35:15 »
http://agrozoo.net/jsp/Galery_one_image.jsp?id_galery_obfuscated=f01e26af9c6e4163b09bb8c605146700
http://agrozoo.net/jsp/Galery_one_image.jsp?id_galery_obfuscated=da43427598f54d38ae81e122c717ab80

Na Fraxinus, Slovenia.

Inače dali se može da se kaže da specifična vrsta maha raste samo na drvetu i nikako na tlu ili kamenu ?

jozi

  • Moderator
  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Mah
« Odgovor #1 poslato: 05.Mar. 2015, 19:20:31 »
Jako sam zainteresovan za mahovine, ali ne znam da odredim ove sa slike. Treba mi malo vremena da vidim u ključu.
Nažalost ni na drugo pitanje ne znam odgovor. Znam da su određene vrste vezane za strukturu tla (krečnjak, dolomit, pesak, les itd.), za rastresitost, humus i za vlagu, pa čak i za klimu i nadmorsku visinu. Ali smatram da nisu vezane za određeno drvo (kao mikoriza ili druga vrsta simbioze), eventuelno reaguju na kiselost (pH) - neke su vrste češće na listopadnom drveću ili na zimzelenom. Mislim da je većina vrsta ipak prisutna na više tipova podloge, drvo ili kamen, svejedno.

BubikolRamios

  • Guseničica
  • **
  • Poruke: 79
    • http://agrozoo.net/jsp/Galery.jsp
Odg: Mah
« Odgovor #2 poslato: 11.Mar. 2015, 23:33:43 »
vidi ovaj pdf: http://www.dlib.si/stream/URN:NBN:SI:DOC-KQHN4OU6/9a8d12f4-1328-4a84-bbcb-c9b00d82887c/PDF
potraži ovaj text: "PRILOGA. Pojavljanje mahovnih vrst"

jozi

  • Moderator
  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Mah
« Odgovor #3 poslato: 14.Mar. 2015, 20:13:30 »
Hvala! Nisam još imao uvida u ovako detaljan pregled mahovina. Ovo je prilično ozbiljan rad. Ne znam da li je to opis autorovih lokalnih posmatranja ili pripada generalnom opisu vrsta? Prve dve kolone (velika slova) su generalni karakteri, a ostalo su rezultati autorovih opažanja?
Jeste da se iz tabele na osnovu pojavljivanja vrsta mogu izvući zaključci, ali da bi me ubedili ipak moram da proverim sa drugim opisima mahovina. Na osnovu onoga što sam na brzinu mogao da vidim lignikolizam (asocijacija sa trulim drvetom) je čest kod mnogih vrsta dok se oportunizam/generalizam nije nijednom pojavio. Epilitnost (kamenje, stene) je samo kod nekih vrsta a kod drugih ima preklapanja sa terikola i lignikola...

Osim toga, što se odabira drveća tiče kako ja shvatam Fagus iako je lišćar ipak nekako nalazi svoj optimum u kiselom "okruženju" znači karakter njegovih šuma je dosta nalik na borove/jeline. Na osnovu tabele bih rekao da vrsta koje isključivo prate hrast (kao pravu kontinentalnu lišćarsku šumu) ima malo a sve su lignikole, nema nijedne epifite (koja živi na kori) - u stvari u ovoj studiji nijedna od kao takva okarakterisanih nije pokazala epifitno ponašanje.

Kao što sam rekao ja tumaram u mraku, ovde nema kome da se obratimo. Kod nas u celoj državi mahovine radi samo jedan stručnjak. Imam neku literaturu i ključ iz Mađarske, ali je prilično težak za korišćenje. Čim budem imao imalo vremena posvetiću pažnju obradi mahovina. I moje stoje neidentifikovane :(