Autor Tema: prugasti šafran  (Pročitano 549 puta)

zoran gavrilović

  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 864
prugasti šafran
« poslato: 13.Feb. 2015, 22:06:46 »
danas; vršački breg; 525515 4996305 (291m/nv).

zoran gavrilović

  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 864
nastavak
« Odgovor #1 poslato: 13.Feb. 2015, 22:29:23 »
u opisu vrste stoji: "...iako je u srbiji zaštićen kao prirodna retkost", a na statusu zaštite vrste: vrsta se ne spominje na listama vrsta od značaja za zaštitu prirode. greška ili ? 

jozi

  • Moderator
  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: prugasti šafran
« Odgovor #2 poslato: 15.Feb. 2015, 03:27:24 »
Ovo je baš rani nalaz. Pa ova sezona će izgleda biti interesantna. Ja posmatrao ždralove u masama kako lete na sever, pre dve nedelje...

Što se tiče zaštite ove vrste – da, ovo je naizgledna kontradikcija. Tekst sam napisao ranije, pa sam ga copy-pastovao :) Vrsta jeste bila zaštićena do novih pravilnika koji su uvedeni pre par godina (Službeni glasnik Republike Srbije br. 36/2009, 88/2010 i 91/2010). Ovaj takson se nije ponovo našao na listi zaštićenih iako status ugroženosti postoji, bez obzira na nove nalaze zbog razvoja biogeografskih istraživanja. No ni pravilnici se nisu pokazali kao adekvatno odrađeni... osim što su puni taksonomskih i štamparskih grešaka... u njima ima vrsta zaštićenih u Srbiji koje nikada (ili sto godina) nisu zabeležene, a ima ih nezaštićenih koje bi trebalo štititi samo se u momentu sklapanja dokumenta nije znalo za njih.

Ubeđen sam da je sa jednim delom vrsta i ovaj šafran postao žrtva revizorne politike da se smanje obaveze u procesu Evropskih integracija. Ispravio sam "grešku" i preformulisao tekst.

zoran gavrilović

  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 864
Odg: prugasti šafran
« Odgovor #3 poslato: 15.Feb. 2015, 14:41:06 »
hvala na odgovoru. šafran je na vršačkom bregu procvetao pre ovog poslednjeg snega i to 21.01.2015. na tkzv. orlovom brdu ispod lisičje glave. zabeležio milivoj vučanović (kao i jednog eskulapovog smuka) kada je obilazio hranilišta za ptice. otvorio sam novu temu za biljke specijalno za vas :) 

jozi

  • Moderator
  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: prugasti šafran
« Odgovor #4 poslato: 15.Feb. 2015, 17:45:18 »
21.01.2015 je baš rani nalaz! Pa da takva je i sezona, ali je moguće da je takvo cvetanje i manja senzacija. Ja bar ne verujem da je negde zabeleženo. Uneću sve ovo u BioRas, samo mi treba malo vremena.

zoran gavrilović

  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 864
Odg: prugasti šafran
« Odgovor #5 poslato: 15.Feb. 2015, 18:00:04 »
hvala

jozi

  • Moderator
  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: prugasti šafran
« Odgovor #6 poslato: 15.Feb. 2015, 18:36:03 »
Ovo sam napisao neki dan, ali nisam imao net pa postavljam sada, mislim da je važno:

Za čupanje prugastog šafrana u susednoj Mađarskoj se plaća kazna od oko 4000 dinara po primerku. Možda nije mnogo, ali to je samo simbolična vrednost vrste.

Ovaj primer "skinute vrste" me je zamislio, jer to samo dokazuje jednu stvar: naš stari zakon je bio savesno urađen, ali sada ako nečeg nema na listama EU, to je osuđeno na brisanje. Verovatno postoje i drugi faktori, npr. globalna ugroženost po IUCN kriterijumima, ali u Zaštiti prirode globalni faktor nikada nije bio prioritetan. Ne postoji nijedna zemlja od Rusije do Albanije (zapadne zemlje i ne treba pominjati) koja zasniva zaštitu svojih vrsta na globalnim trendovima, već je proces obrnut. Stručnjaci (koji uz sav respekt, ipak sede u nekoj udaljenoj kancelariji u Americi) koji kreiraju IUCN liste u velikoj meri zasnivaju svoja saznanja na lokalnim izveštajima. Nacionalne crvene liste odrađene uz velike napore lokalnih ljudi su uvek nezavisne jedne od drugih, ponekad i drastično (razlikuje se npr. Crvena Knjiga Češke i Slovačke, Nemačke i Švajcarske itd.). Da bi se takva lista dobro uradila treba aktivno pratiti trendove populacija, što košta i ne traje dva dana. Tako naša zemlja i nema i možda dugo neće imati većinu Crvenih Knjiga (za insekte ne znam šta ima, za ptice postoji samo nacionalna ček-lista, za puževe, sisare, gljive itd. postoje predlozi, lišaji i mahovine su mislim odrađeni, dok za biljke postoji samo preliminarna, doduše savesno i kvalitetno odrađena lista).

Dobro je znati da se status vrsta dinamično menja, pa bi to i Zakoni trebali da prate, ali taj trend je veoma retko ili gotovo nikada trend u pozitivnom smeru, pa da bi se zakonodavac trebao brinuti o brisanju. Treba znati i to da kada je nešto na listi za zaštitu, a država daje do sebe i svog ugleda, sufinansiraju se projekti reintrodukcije, revitalizacije, konzervacije što ponekad dovodi do pozitivnijeg statusa vrste, ali nikada u dovoljnoj meri da bi se neki takson-specijalist trajno skidao sa zaštite. Kao primer navešću stepskog pauka (Lycosa singoriensis). On kod nas nije zaštićen, iako mu je status i trend gotovo nepoznat. Zaštićen je međutim u okolnjim zemljama, tako da na primer u Mađarskoj i Austriji pokušavaju da ga vrate na mesta gde je nestao, troše se Evri, ali kako sam obavešten ne baš sa velikim uspesima... Drugi primer bio bi leptir dukat (Lycaena dispar) koji je kod nas još relativno čest i niko ne bi razmišljao o njegovoj zaštiti, ali u zapadnim zemljama nestaje, pa trend nalaže da i mi treba da ga štitimo.

Ja sam ubeđen da danas bilateralna politika ima više uloge u Zaštiti prirode nego nauka i ekologija.