UPOZORENJE Najezda belih moljaca, Euproctis chrysorrhoea (CG)

[božEnka.hric]

Oni su izgleda lepo prebrodili ovu ne baš oštru zimu. Nalaze se sada u očvrslim paučinastim kućicama-gnezdima u fazi gusenica, ali ne više žutie boje već crne.
...
grane raznog drveća na kojima se nalaze gnezda žutotrbe, suve su. Okolne grane su ili u cvatu (beharu) ili su  olistave, a ove deluju suvo, jadno i golo.
Kako je to moguće? Čime su to one delovale na pojedine delove biljke?

Ne znam da li su vam dostupna ta očvrsla crna gnezda. Ako jesu, možete proveriti moju pretpostavku jer ja direktno iskustvo sa ovim gusenicama nemam. Pokušajte na neki vama bezbedan način da otvorite ta gnezda da bi proverili ima li u njima živih gusenica. Ili samo probajte da uočite ima li gusenica u njima. Meni se iz vašeg opisa tih gnezda nameće zaključak da je vrlo moguće da su ona gnezda koja sada vidite na suvim granama prošlogodišnja, znači prazna, a grane su suve jer su gusenice iz tih gnezda prošle godine ogolile grane toliko da se one nisu uspele oporaviti i osušile su se. Ako je tako, onda postoji mogućnost da vrsta i nije najbolje prezimila, kao što obično biva sa vrstama koje se nekih godina prenamnože jer im je iz nekog razloga ta godina jako odgovarala. Obično su sledeći razlozi za to, vremenski uslovi nisu pogodovali uzročnicima bolesti gusenica, predatorima ili parazitima tih gusenica. Možda i neki drugi razlog postoji. U svakom slučaju, vaša zapažanja kako će se dalje razvijati ove gusenice će biti vrlo korisna za razumevanje prošlogodišnje velike brojnosti ove vrste.

[ihi]

Ja sam, poštovana Boženka, već bio otvorio jedno očvrslo gnezdo.
Naime, prošle jeseni (2015), ostavio sam u mom zavičaju na granama raznog drveća paučinasta gnezda vrste Euproctis c. U tim gnezdima bile su brojne živahne, žućkaste guseničice. Videvši njihovu brojnost preporučivao sam zaštitarima mog mesta da nešto preduzmu po pitanju zaštite stanovništva, međutim njima je politika bila važnija od naroda. Ništa nije preduzeto.
I od septembra 2015. do maja 2016. nisam bio u prilici da obilazim gnezda leptira sve do pre neki dan. I našao sam ih, čini mi se, na istim mestima  gde sam ih  ostavio, ali sada ta gnezda nisu bila mekana, svilenkasta već sa očvrslom "paučinom". Jedno sam skinuo sa grane (ovo sa fotografije) i otvorio, ne znajući na šta ću naići. Iz gnezda su počele da ispadaju male, žive, sada crne guseniice. Neke sam iz gnezda istresao na svoj kačket da bih mogao  da ih fotografišem. I osim dlakavih guseničica, iz gnezda su ispadala crknasta zrnca, verovatno sasušen izmet.

[božEnka.hric]

U tom slučaju gnezda zaista jesu aktivna, a samo se nalaze na granama kojima su verovatno prošlogodišnje gusenice uništile svo lišće. Videćemo kako će se dalje razvijati gusenice.
Ako se dogodi da celo stablo bude uzastopno dve godine skroz ogoljeno, nažalot, nema mu spasa. Tako je kod golobrsta koji u šumama uzrokuje gubar, Lymantria dispar. Nadam se da ipak neće doći do ovoga i da nisu stradala cela stabla, već samo pojedine grane. U tom slučaju će se stabla vremenom oporaviti.

[ihi]

Evo i 14 biljke hraniteljke moljca E. chrysorrhoea koju sam danas otkrio lutajući brdima i livadama mog zavičaja - reč je o šipurku - Rosa canina. Duvao je vetar pri čemu su se ljuljale grane ove biljke, a iz paučinastih gnezdašaca ispadale su prilično krupne i skoro crne gusenice žutotrbe.  Jedna je pala na svetlu jaknu mog prijatelja s kojim sam išao da berem đurđevače.
U blizini drveća na kojima su se uočavala gnezda, sletala su jata čavki i nešto kljucale sa zemlje. Skakavci još nisu nastupili, a šta su čavke jele, to nismo uspeli da otkrijemo.

[božEnka.hric]

.

Hvala, dodala sam u ružu.

[ihi]

Red bi bio da povučem opomenu iliti upozorenje koje sam izdao pre dve godine. Ovog leta moljaca Euproctis chrisorrhoea nije bilo ni za lek. Lepo mi je pre dve godine gospođa Boženka Hric kazala: kako su došli, tako će i otići.
A bili su došli u neverovatnim količinama. Čistači ulica su izjutra skupljali na plastove mrtvih leptira, tovarili ih u kolica i nosili na smeće. Dakle, od Vardara pa do Triglava sve se belelo od ovih po ljude vrlo opasnih moljaca. Neko je na elektronskoj mreži probao da kaže da ih moj zavičaj, Rožaje, produkuje i šalje levo-desno. Ove godine sam se bio pozicioniirao  da ih od aprila meseca pratim. Zaticao sam brojne gusenice (foto prilog poslat  B. Hric) kako brste mlade listove raznog drveća. Ali, nije došlo do važne faze u njihovom razvoju - ulutkavanja. Naravno, to prevazilazi moje znanje. Da li su iih uništili neki insekti koji su u gusenice polagali svoja jaja, ili neki meni nepoznati i nevidljivi predatori, tek početkom jula primetio sam simboličan broj leptira ispod ulične neonske rasvete - ali i oni su nestali.
Da zaključim: vrlo su elegantni, sa zanimljivim gnezdima sa jajima, ali daleko im bila lepa kuća.

[zoran gavrilović]

znači to su bili samo turisti

[božEnka.hric]

.

Turisti svakako. U prirodi je tako oduvek.

Ako se neka vrsta prenamnoži uvek se nađe neki predator, parazit ili bolest koja će regulisati njenu brojnost na prihvatljiv nivo. Kada na malom prostoru ima veliki broj jedinki neke vrste lako se šire i bolesti i paraziti, a i predatori mogu više svojih potomaka da othrane. Kada nestane domaćina (prve prenamnožene vrste) nestanu i predatori, paraziti ili bolest jer više nemaju čime da se hrane.

Kamo lepe sreće da se čovek manje meša u prirodu.

[ihi]

Hvala Boženka na odgovoru. Dali ste preciznu dijagnozu. Mnogo smo saznali o ovoj pojavi, ali smo došli i do pouzdane liste domaćina kojima se ovi letiri hrane.
Idemo dlje i čekamo nešto novo.