Autor Tema: Vodomar [Alcedo atthis]  (Pročitano 2078 puta)

jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Vodomar [Alcedo atthis]
« poslato: 06.Sep. 2012, 15:35:10 »
Pozdrav s Ludoša - maneken, kako bi Dragiša rekao ;)
(i eto odgovora zašto volim ptice...)

« Poslednja izmena: 06.Sep. 2012, 15:47:16 jozi »

Boza48

  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 998
  • Zoran Bozovic
    • nema
Odg: Vodomar [Alcedo atthis]
« Odgovor #1 poslato: 31.Maj. 2014, 10:47:40 »
Ja videh na internetu, da nije uputno uzimati divlje ptice u ruke, jer dozivljavaju stres,
a posle pustanja, menjaju ponasanje.

jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Vodomar [Alcedo atthis]
« Odgovor #2 poslato: 01.Jun. 2014, 00:22:01 »
E, Božo baš ste me našli pri dobroj volji! Vaše pitanje doživljavam kao neumesnu kritiku, pa će i odgovor shodno tome biti malo "posoljen", izvinite mi na tome. Pola Srbije nam je uništeno, nešto nam uništila priroda, a nešto svakodnevno uništavamo mi sami iz nemara – i sad eto kritike za pticu držanu u ruci. Reagovaću ja sam koji pticu držim, jer verovatno niko drugi na ovo ne bi ni odgovarao. Ne plašim se loših reakcija, čak se nadam da otvaram diskusiju, ovo je ipak nešto što posvećeni prirodnjak očekuje da mu se desi ;) Mislim, imam izbor da nemo izdržim nezaslužen šamar ili da kulturno obrazložim zašto je nezaslužen...

Iako ne dovodim u pitanje vašu (bez naučne reference) iznetu tvrdnju, to jest da ptice činjenično doživljavaju stres tokom hvatanja – u pitanju je ipak doza neupućenosti, ne samo u nauku već i ekološku etiku. Hajde da stavimo stvari na mesto.

Kao prvo o okolnostima: pticu držim tokom kampa prstenovanja, gde se u toku letnjih meseci uhvati, premeri i prstenuje preko 4000 ptica. Ovakvih kampova u Srbiji nema mnogo, ali ih ima. Naši prstenovači markiraju sigurno preko 10.000 ptica godišnje i te ptice se sve uhvate. Mnoge od njih i više puta, na povratku iz seobe ili kao loco (teritorijalni) nalaz. U Evropi se prstenuje na milione ptica a umiranje ovih jedinki ili njihovo učešće u normalnoj reprodukciji vrsta je dokazano isto kao i onih koje nisu hvatane i nisu markirane. Moje pitanje glasi: ako je ptica nakon markiranja prstenom i merenja od kljuna do repa odletela u Afriku i vratila se, u kojem smislu je ona promenila ponašanje? Ako se pretenzira negativan uticaj mnogo veća šansa je da ptica bude otrovana, zgažena ili upucana – ili direktno ugrožena na staništu npr. paljenjem trske ili sečom šume!

S druge strane slažem se da nije fotografski "opravdano" – naročito za ljude iz fotografske struke – da ptica, insekat ili neki drugi "živi subjekt" bude slikan iz ruke. Nije niti lepo, niti je u pitanju nekakvo posebno fotografsko dostignuće. Baš iz tog razloga sam ubeđen da ni ne podleže fotografskoj ili etičkoj kritici. To je kao kad bismo iz umetničkog ugla kritikovali fotografije saobraćajnih udesa ili operacije slepog creva. Mislim na to da ako ste vašom primedbom želeli da iznesete kritiku negativnog prizvuka u tome niste uspeli, još jednom zbog laičkog pristupa. Šta tek onda reći na hiljade slika ispunjenih ili na iglu nabodenih "modela" koji ilustruju primerke životinja koje nije moguće drugačije predstaviti? A radi se pre svega o edukaciji. Kako ovde na forumu tako tamo na terenu, u ekološkom-ornitološkom kampu sa tradicijom dugom tri veka.

Niko ne zna bolje od nas samih koji se bavimo prirodom kolika je naša odgovornost, i ubeđen sam da niko od nas ne brine više ili nije svesno više – drago mi je kada me podsećaju na to, ipak se za prirodu ne bih plašio od prirodnjaka i biologa (iako možda ima i etički narušenih ličnosti među nama, nek se jave koji su :D). Nijednu vrstu leptira nisu istrebili kolekcionari. Razmislite samo logikom: leptiraš uhvati jednog, a poljoprivrednik sto metara dalje ubije 200.000 jednim prskanjem. :-\ Sami ornitolozi, koji svakodnevno love a nakon toga puštaju ptice (za razliku od 100.000 naših lovaca koji nemilosrdno i krvavo tamane sve) vide svojim očima šta doživljava ptica, i trude se da je što pre puste. Nadam se da ćete imati razumevanja. Mi koji – usput, teško dobijenim dozvolama državnih organa – učestvujemo u naučnom radu i rutinskim terenskim aktivnostima, sami podležemo konstantnoj kontroli. Sami isključujemo nesavesne, koji ne mare. Čelnik WWF-a mi jednom rekao: "nemoj biti zaštitar prirode, ako nadprosečno ne voliš prirodu" – to je prvo i osnovno pravilo.

Video sam da je ovih dana nekakav članak o etičkom fotografskom kodeksu podigao prašinu, iako nije potekao od naših sugrađana, već iz mnogo civilizovanijeg društva sa istorijom i tradicijom poštovanja prirode. Kada naši ljudi ovde kod nas budu masovno počeli da pišu takve kodekse ja ću biti mnogo otvoreniji na kritike. A za vašu informaciju, imamo koncenzus da se na ovaj forum stavljaju samo etički opravdane slike, a izbegavaju ubijene (autom zgažene, od lovaca upucane) ili na bilo koji način loše prikazane jedinke organizama. Jedan kolega se stim nije složio i stavio u ornitološki časopis krvave fotke ptice upucane sačmom – da bi druge naveo na razmišljanje, iako te slike nisu bile "etičke"

Može da se polemiše koliko je estetski ili moralno-etički ispravno uhvatiti pticu radi naučnog rada, ali ne mislim da bi Akademije Nauka, Prirodnjački Muzej i druge ozbiljne institucije ušle u takvu raspravu.

P.S. Iako nisam ponosan na nju kao na nešto posebno ali sam ovom fotografijom prilično zadovoljan. Znam da pticu u prirodi neću slikati. Čuo sam primer prirodnjačkog fotografa koji je na tu priliku čekao 20 godina!
« Poslednja izmena: 01.Jun. 2014, 02:36:48 jozi »

Boza48

  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 998
  • Zoran Bozovic
    • nema
Odg: Vodomar [Alcedo atthis]
« Odgovor #3 poslato: 01.Jun. 2014, 12:40:20 »
ftp://ftp.fao.org/docrep/fao/010/a1521e/a1521e04.pdf

Na osnovu ovog clanka, vec samo drzanje ptice ukazuje na Vasu nestrucnost, a tek sve ostalo.....
nemam reci.
 

Dragisa Savic

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1948
Odg: Vodomar [Alcedo atthis]
« Odgovor #4 poslato: 01.Jun. 2014, 14:18:47 »
Božo ne podbadaj, Joži ne pali se.

ihi

  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1750
Odg: Vodomar [Alcedo atthis]
« Odgovor #5 poslato: 01.Jun. 2014, 16:41:48 »
Vrlo nam je lako (nama na Forumu) kada imamo ovako mudrog čoveka kao što je Dragiša. Hvala Dragiša. Kao star čovek legao sam na popodnevno spavanje s puno gorčine u ustima, a evo, razbudio sam se i laknulo mi je.
Božine prekrasne fotografije, mnogo znanja o onome što slika, a s druge strane Jožefova energija, kao i vrlo mnogo znanja i širokog interesovanja za sve, potrebni su nam.
Pozdravljam obojicu, Ibrahim
p.s. voleo bih i molio Jožefa da ne odgovara.

Boza48

  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 998
  • Zoran Bozovic
    • nema
Odg: Vodomar [Alcedo atthis]
« Odgovor #6 poslato: 01.Jun. 2014, 19:44:38 »
Ne podbadam ja nikoga!
Pre ce biti da podbadam samog sebe, jer mi jos uvek nije jasno zasto mi ovo sve radimo?!

Izgleda, samo zato sto mozemo a ne zato sto ce to nekom koristiti (osim nama samima)!

Bojan Radeka

  • Gusenica
  • ***
  • Poruke: 162
Odg: Vodomar [Alcedo atthis]
« Odgovor #7 poslato: 04.Jul. 2014, 12:39:36 »
Evo fotografija jos jednog vodomara sa ušća Nere u Dunav i još nekoliko ptica.

Bojan Radeka

  • Gusenica
  • ***
  • Poruke: 162
Odg: Vodomar [Alcedo atthis]
« Odgovor #8 poslato: 04.Jul. 2014, 12:40:19 »
Da li je ovo kaspijska cigra Sterna caspia?
« Poslednja izmena: 04.Jul. 2014, 12:50:25 Bojan Radeka »

jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Vodomar [Alcedo atthis]
« Odgovor #9 poslato: 05.Jul. 2014, 10:27:53 »
Da li je ovo kaspijska cigra Sterna caspia?

Meni zaista liči, no interesuje me kakav si utisak imao kad si je video: da li se radilo o velikoj ptici, znatno većoj od rečnog galeba (Larus ridibundus)?

Odnos veličine repa i tela odgovara, boja i oblik kljuna takođe (čak je možda mužjak u svadbenom zbog veličine crnog na kljunu), šara na glavi i beo rep ukazuju na AD primerak. Na osnovu slike mogu samo da kažem da kod nas najčešća vrsta Sterna hirundo nije - to je jedina vrsta koju sam viđao u prirodi.

Još jednom, da li je ptica bila velika - cenim da se na osnovu toga može isključiti sve ostalo. I još: gde je slikana?
« Poslednja izmena: 05.Jul. 2014, 10:38:45 jozi »

Bojan Radeka

  • Gusenica
  • ***
  • Poruke: 162
Odg: Vodomar [Alcedo atthis]
« Odgovor #10 poslato: 06.Jul. 2014, 13:04:22 »
Fotografisano je istog dana, blize Staroj Palanci na molu. Velicine je kao recni galeb. Bilo je 3-4 ptice.

jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Vodomar [Alcedo atthis]
« Odgovor #11 poslato: 06.Jul. 2014, 13:45:30 »
Ja bih ovaj deo sa čigrom izdvojio kao zaseban post (ako neko od admina čita može to da uradi)

Slika je malo mutna, imaš li još koju? Obzirom na veličinu koju pominješ mogao bi da bude samo Chlidonias hybrida, ali to sigurno nije. Stvarno ne znam šta bi drugo moglo biti nego caspia. No kaspijska čigra treba da je stvarno velika i robustna pojava, veći je nego žutonogi galeb! Leti sa sporim zamasima, tamna ivica krila je izražena, mnogo više od primerka sa tvoje slike (možda mitarenje?)...

A drugo - malo je rano za toliko primeraka, oni se kroz naše terene sele u avgustu-septembru (ne gnezdi u ovom delu Evrope).

Voleo bih da još neki ptičar pogleda i podeli mišljenje. Ovo je lep podatak.
« Poslednja izmena: 06.Jul. 2014, 13:49:24 jozi »