Sjajno! Hvala na ovoj poslastici!
Za početak, vrste su među ne tako uobičajenim i za to svaka pohvala.
Među konjima ima jedan zalutali lav, tačnije mravlji lav - insekt iz reda Neuroptera (mrežokrilci, kao što je npr.
ova česta vrsta, Chrysopa perla), porodici Myrmeleontidae (mravlji lavovi). Po izgledu se od "konja" razlikuju po dugim, golim okom vidljivim antenama (kod vilinskih konjica su veoma sitne, jedva vidljive) i veoma slabom letu. Njihov životni ciklus je u potpunosti drugačiji - larve se zakopavaju u pesak, praveći levkasta udubljenja, odn. klopke u koje upada plen.
Na prve dve fotografije se nalazi Aeshna cyanea (pretpostavljam da su se nazivi izmešali prilikom preimenovanja), i to ženka. Naseljava često veoma male bare (površine i samo jednog kvadratnog metra i manje, a ženke su viđene i kako polažu jaja u gumene čizme, tankove za kompostiranje, burad i sl.), pri čemu vodena površina treba biti prilično zasenčena, manje-više natkrivena šumskim krošnjama.
Izrazito velik, prugasti crno-žuti vilinski konjic na nekoliko fotografija ovde je Cordulegaster. Vrste ovog roda naseljavaju male šumske brdske i planinske potoke i izvorišta, a u nekim slučajevima mogu se naći i u gornjem toku manjih reka. Kod nas je od nedavno, pored vrsta C. bidentata i C. heros (koje su česta pojava na opisanim staništima), registrovano i prisustvo C. insignis (južnije rasprostranjena vrsta). Ženke C. heros, ili "balkanskog potočara", mogu da budu i do 10cm duge i time stiču status najvećeg evropskog vilinskog konjica.
Nažalost, bez pogleda na abdomen sa strane, nisam u mogućnosti da tvrdim bilo šta po pitanju vrste.
Poslednja u nizu fotografija jeste Sympetrum, ali ne vema česta i "obična" vrsta kao što je S. sanguineum, već meni veoma mila S. flaveolum (u ovom slučaju ženka), i ovu vrstu sam tek letos imao prillike da vidim uživo.
Javlja se u plitkim vodama sa obilnom vegetacijom - u Vojvodini su to npr. jezera Rusanda i Okanj bara, ali takođe i na visokim planinama. Ako se ne varam, ima ga npr. i na Vlasinskom jezeru, a viđao sam fotografije ove vrste i sa Durmitora. Karakteristika koja je izdvaja u odnosu na druge Sympetrum-e, jeste veoma ekstenzivna žuta šara na zadnjem paru krila, zajedno sa crnom kontinuiranom prugom duž abdomena kod ženke. Ovakvu prugu, ali sa daleko manjom žutom šarom na zadnjem paru krila, i donjim delom očiju upečatljivo plave boje, imaju
jedino još ženke Sympetrum fonscolombii.
Nadmorska visina može indirektno uticati na sastav vrsta vilinskih konjica koje se javljaju, i to preko raspoloživih staništa. Svakako je jasno da se određeni tipovi vodenih staništa, kao npr. sfagnumske tresave, u Srbiji javljaju samo na velikim nadmorskim visinama. Stoga se i vrste Odonata koje su za njih specijalizovane, javljaju prvenstveno u visokoplaninskom području. Međutim, ono što treba naglasiti jeste da su odrasle, leteće jedinke (posebno podreda Anisoptera, odnosno vilinski konjici u užem smislu, kojem pripada većina ovde priloženih) sposobne da pređu velike razdaljine (pa i stotine i u nekim slučajevima - hiljade kilometara) i često se stoga mogu naći nezavisno od prisutnih vodenih staništa i nadmorske visine. Uz to, mnoge vrste naseljavaju različite tipove akvatičnih staništa na velikom rasponu nadmorskih visina (kao što je slučaj sa vrstama Aeshna cyanea, Sympetrum flaveolum, Lestes sponsa i L. dryas, pa čak i C. bidentata i u nekoj meri i Cordulegaster heros).
