Autor Tema: Invazivne biljke u Srbiji i sveže pridošlice  (Pročitano 3854 puta)

jozi

  • Moderator
  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1841
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Invazivne biljke u Srbiji i sveže pridošlice
« poslato: 12.Apr. 2014, 13:22:10 »
Nedavno smo završili nadogradnju baze biljaka sa napomenom o invazivnosti. Korišćen je sav rasploživ izvor svežih informacija iz domaćih i Evropskih baza i radova, a trenutno lista sadrži 172 taksona.

Neke od njih su tek nedavno otkrivene u Srbiji ili se pojava očekuje svaki dan. Na donjim linkovima imate njihov detaljan opis ili ako je to teže naći bar pristup slikama. Ukoliko neko od vas naiđe na pomenute vrste ili čak ima fotografiju, molio bih da postuje ovde, da postavi direktno u BioRas (potrebna regisracija i logovanje) ili da javi privatnom porukom. Hvala:

1 Ambrosia tenuifolia
2 Ammannia verticillata
3 Artemisia verlotiorum
4 Symphyotrichum novi-belgii
5 Azolla cristata
6 Teloxys (Chenopodium) aristatum
7 Dysphania (Chenopodium) multifidum
8 Dysphania (Chenopodium) schraderianum
9 Chenopodium strictum
10 Erigeron (Conyza ) sumatrensis
11 Symphyotrichum (Conzya) squamatum
12 Euphorbia nutans
13 Oenothera glazioviana
14 Cenchrus incertus
15 Phacelia tanacetifolia
16 Phalaris canarensis
17 Portulaca oleracea
18 Rosa rugosa
19 Tetragonia tetragonoides


Samo napomene radi, među vrstama čak ima nekih koje su nedavno otkrivene za nauku. No mišljenja sam da se neki botaničari dosađuju i sve komplikovanije ulaze u taksonomiju. Vremena beskrajnih trenisanja su izgleda iza nas, sad se radi mikroskopom. Naime samo običan tušt (Portulaca oleracea) sada je već podeljen na nekoliko taksona i to na osnovu mikroskopije semena! (I to su već zvanično obradili u Euro+Med, dok neke druge panevropske vrste čekaju na overu decenijama...)

Neke od biljaka novajlija uneli su hortikulturisti ili akvaristi, ali smatram jako interesantnim da se kod 19 vrsta koje su se pojavile u zadnjih 10 godina u poznatim slučajevima navodi kao razlog nekontrolisani uvoz semenskog materijala. Postavlja se veoma interesantno pitanje, ko u Srednju Evropu i Srbiju masovno importuje ilegalni semenski materijal? Možda idem predaleko ali je poznato da su SEE zemlje povremeno dobijale GMO semenje u vidu humanitarno-ekonomske pomoći, pa bi povezanost naglog porasta korovskih vrsta sa trgovinom i uvozom čudotvornih herbicida mogla biti više nego (ne)slučajna.
« Poslednja izmena: 13.Apr. 2014, 23:45:46 jozi »

Milan Jovanović

  • Lutka
  • ****
  • Poruke: 250
Odg: Invazivne biljke u Srbiji i sveže pridošlice
« Odgovor #1 poslato: 12.Apr. 2014, 23:18:38 »
Može li se videti ceo spisak (172)?

Da li su interesantni nalazi samo ovih 19 vrsta, ili celog spiska?

Da li se invazivnom vrstom smatra recimo bagrem?

jozi

  • Moderator
  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1841
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Invazivne biljke u Srbiji i sveže pridošlice
« Odgovor #2 poslato: 13.Apr. 2014, 17:10:48 »
1. Može li se videti ceo spisak (172)?

2. Da li su interesantni nalazi samo ovih 19 vrsta, ili celog spiska?

3. Da li se invazivnom vrstom smatra recimo bagrem?
Postavili ste 3 ključna pitanja, pa hajdemo redom:

1. Spisak kao takav ne postoji na web-u i za sada ne planiram da ga postavljam. Iz prvog i osnovnog razloga da je malo teže postaviti tako veliku listu – tabelu sa svim kategorijama itd. A drugo je da ovaj spisak predstavlja autorsko delo, i još je u fazi obrade. Ako insistirate da vidite okačio u vidu teksta na kraj posta (za greške ne garantujem, lista npr. ipak ima samo 171 takson jer sam jedan slučajno duplirao preko sinonimnog naziva). Trenutno se status i stepen invazivnosti u BioRas bazi o biološkoj raznovrsnosti može pronaći vrsta-po-vrsta u stubu ispod naziva i opisa, na primer: http://www.bioras.petnica.rs/vrsta.php?id=25086 (polje sa nazivom "Status zaštite vrste").

Postoji zvaničan (prilično kompletan) spisak za Vojvodinu na ovom linku: http://iasv.dbe.pmf.uns.ac.rs/index.php?strana=baza
A evropski spiskovi su ovde: http://www.nobanis.org/Search.asp Sve je to na neki način provizorno, u nekoj zemlji je dotična vrsta invazivan korov, u drugoj se vodi kao naturalizovana i bezopasna po lokalnu floru, a ima čak i jedan primer da se vodi na Crvenoj listi jedne države, iako nije autohtona (Typha laxmannii). Postoji čak razlika i po regionima. Npr. Vojvodina kao Panonski biogeografski region ima nekoliko vrsta koje stižu sa juga Srbije (u tamošnjem Kontinentalnom ili planinskom regionu su autohtone), a tu imaju status neofite i ponašaju se kao invazivni kolonisti (npr. Sideritis montana).

Sledeća faza bila bi obrada "korova". U botanici ponekad je običaj da se generalno za zeljaste biljke koristi izraz "korovska flora" – što je etimo-botanički neispravno i dovodi do zabune... za većinu ljudi je sve što se zeleni u travi ionako već samo neki tamo nebitan korov, (i) zato su nam i sad mnoge vrste pred izumiranjem. Korov je korov i to je jedna jasno definisana kategorija. Čovek – kao popisivač živog sveta – proizlazi iz svojih subjektivnih kriterijuma, ali u većini slučajeva za definisanje nije najbitniji čak ni status poljoprivredne štetočine. Najzdravije je razmišljati glavom biologa – čisto na naučnoj osnovi – a ostalo prepustiti "primenjenim" oblastima, da rade s tim šta hoće, na svoju odgovornost. Neke "korove" danas smo tako uspešno iskorenili da su postale ugrožene vrste (kukolj ili na primer Adonis aestivalis).

2. Svi nalazi su interesantni, međutim ovo su biljke o kojima naše vlasti i biološki autoriteti najmanje znaju. Ne zna se da li su već u zemlji, i gde su u zemlji ili: da li se šire prirodno i kojim intenzitetom, šta je vektor širenja (vetar, ptice, transport i sl.)

3. Bagrem je interesantan i jako važan primer! "Ne lomite mi bagrenje..." znate onu Balaševićevu, zar ne?
Kao prvo, šta je invazivna pridošlica a šta nije? U botanici ih razvrstavaju kategorijskim izrazima, koje sam priznajem trebao navesti: neofit, arheofit, efemerofit itd... (u nastavku planiram da napravim manji botanički rečnik ovde na forumu)

Bagrem je po svoj prilici najkontroverznija vrsta. Nisam zaboravio, pa da citiram i Dragišu "nije svaka pridošlica invazivna, i nije svaka invazivna vrsta pridošlica" :D
Unet je odmah nakon otkrića Amerike (17.vek), u Evropi je potpuno odomaćen – prosečan čovek kad se pita neće znati da je to američka vrsta. Medonosna je biljka, sa jednim od najskupljih i najkvalitetnijih medova koji je gotovo lek. Ima svoj deo u kulturi (pesmama, kao gore pomenuto), u narodnim običajima, drvo mu je kvalitetna građa i dobro za loženje (gotovo ravno sa kvalitetom bukve i hrasta). U Panonskoj niziji bagrem se pokazao kao najbolji vezivač peskova, u Mađarskoj su proizveli niz šumarskih sorti, a u hortikulturi imamo svakojake od roza bagrema do onih sa piramidalnom krošnjom – tako sam čuo da će kod njih biti referendum da li da bude "hungaricum" to jest nacionalno blago ili invazivna vrsta ??? :D
Ako mene pitate bagrem nije invazivna vrsta u Srbiji (iako u prstu imam njegov trn koji se šeće i nikad neće izaći...). Ali ako pitate ekologe, to je jako agresivan kompetitor za prostor, sunce, vodu... naročito na zaštićenim područjima. Čak mi se čini da su i šumari podeljeni oko toga koliko treba ostaviti pod bagremom, koji je u prošlosti bio mnogo popularan za pošumljavanje područja gde bi inače trebale da su umesto njega autohtone šume hrasta.

Po meni šuma bagrema je ipak lepša i ekološki bogatija od pošorenih plantaža klonske topole, koje su samo jedno još veće zlo u lancu naših otisaka na pejzaž. Imamo čak jedan SRP koji se zove "Bagremara"... (bagrem negde "čuva" druge vrste... to je tema za sebe)
Osim toga, ja sam ornitolog, i za nas je svako drvo "dobro drvo" na kojem se nagnezdi svraka. Ja npr. iz tog razloga ne kategorišem dafinu (Elaeagnus angustifolia) kao invazivnu. Jer gde ima svrakinog gnezda u agrarnoj pustinji Vojvodine, tamo će biti i vetruške i sova i svega ostalog zanimljivog za ptičare a korisnog za poljoprivredu...
« Poslednja izmena: 13.Apr. 2014, 20:15:28 jozi »

Gabor Mesaros

  • Administrator
  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 721
Odg: Invazivne biljke u Srbiji i sveže pridošlice
« Odgovor #3 poslato: 13.Apr. 2014, 21:11:24 »
Spisak invazivnih vrsta do sada unetih i klasifikovanih u BioRaS bazi se moze videti i na posebnim stranicama za pregledanje BioRaS baze (extra.bioras.petnica.rs) filtriranjem invazivnih vrsta u odeljku Species of special concern

http://extra.bioras.petnica.rs/index.php?-action=list&-table=_imp&-cursor=0&-mode=find&-edit=1&invasive=%3DY&-limit=300
Gabor Mesaroš
Protego, Subotica

jozi

  • Moderator
  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1841
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Invazivne biljke u Srbiji i sveže pridošlice
« Odgovor #4 poslato: 14.Apr. 2014, 00:44:33 »
Hvala, ubiše mi poentu prvog dela pisanja :D  (Odmah sam iskoristio ovaj mehanizam da doteram bazu.)

Za one koji žele više da znaju, uvek postoji korak napred. Postoji dosta databaza na temu invazivnosti, to je stalno vruća tema zbog ekonomske štete koja nastaje unosom ovih kolonista. Evo jedne na Evropskom nivou, ko ima vremena da pregleda, ali ovde imaju dosta malo priloženih nalaza: http://www.europe-aliens.org/speciesSearch.do (bazu održavaju Evropski eksperti za invazivne vrste)

Za interesantne invazivne vrste dodao bih još Sideritis montana kao 20-u – bio bih beskrajno zahvalan ako bi neko javio kad je vidi (u Vojvodini ili bilo gde u okopavinama i usevima nižih krajeva):

« Poslednja izmena: 14.Apr. 2014, 01:19:05 jozi »

Dragisa Savic

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1948
Odg: Invazivne biljke u Srbiji i sveže pridošlice
« Odgovor #5 poslato: 14.Apr. 2014, 08:08:07 »
Ne znam odakle ti podatak ali Sideritis montana nije invazivna već domaća vrsta i ima je puno po celoj Srbiji.

jozi

  • Moderator
  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1841
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Invazivne biljke u Srbiji i sveže pridošlice
« Odgovor #6 poslato: 14.Apr. 2014, 09:05:57 »
Ne znam odakle ti podatak ali Sideritis montana nije invazivna već domaća vrsta i ima je puno po celoj Srbiji.

Hehe, ko će drugi reagovati, ako ne Dragiša, ali invazivna je kažu pametniji od nas dvojice, i to severno od Save (tačnu granicu ili liniju me ne pitaj), to da je ima svuda "puno" nije istina, a gde je istina to ne valja kaže zvanična "Evropska" botanika (i naša i Evropska samo ti i ja ne pratimo :P)
A da ima, ima i od nas pametnijih, evo pa čitaj:
http://iasv.dbe.pmf.uns.ac.rs/index.php?strana=baza&idtakson=117&jezik=srpski
http://www.europe-aliens.org/speciesFactsheet.do?speciesId=19007#

jozi

  • Moderator
  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1841
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Invazivne biljke u Srbiji i sveže pridošlice
« Odgovor #7 poslato: 14.Apr. 2014, 09:09:28 »
I kao i uvek reagovao se prebrzo, bez da si pročitao moj tačan zahtev ;)
Citat
bio bih beskrajno zahvalan ako bi neko javio kad je vidi (u Vojvodini ili bilo gde u okopavinama i usevima nižih krajeva)

Dragisa Savic

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1948
Odg: Invazivne biljke u Srbiji i sveže pridošlice
« Odgovor #8 poslato: 14.Apr. 2014, 09:27:20 »
Nije mi jasno zašto je na spisku jer je to evroazijska vrsta. Na Fruškoj gori je prilično česta i prvi podatak je iz 1894. godine što verovatno znači da je ona ovde jako dugo. Iz toga proizilazi da nije tačno da je nije bilo severno od Save i Dunava ranije. Koliko ide na sever stvarno ne znam.

Milan Jovanović

  • Lutka
  • ****
  • Poruke: 250
Odg: Invazivne biljke u Srbiji i sveže pridošlice
« Odgovor #9 poslato: 14.Apr. 2014, 13:26:43 »
Nadam se da moja pitanja nisu izazvala problem. Mene je zanimalo koje bi Vam vrste i podaci bili interesantni.

Recimo, Fallopia (Reynoutria) japonica postoji gajena, ali meni je bilo zanimljivo pronalazenje citavog sumarka u selu u podnozju Maljena.

Da li ste pogledali www.europe-aliens.org?

jozi

  • Moderator
  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1841
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Invazivne biljke u Srbiji i sveže pridošlice
« Odgovor #10 poslato: 14.Apr. 2014, 23:03:09 »
Nije mi jasno zašto je na spisku jer je to evroazijska vrsta. Na Fruškoj gori je prilično česta i prvi podatak je iz 1894. godine što verovatno znači da je ona ovde jako dugo. Iz toga proizilazi da nije tačno da je nije bilo severno od Save i Dunava ranije. Koliko ide na sever stvarno ne znam.
Zašto ili zašto ne... pa tu mi možemo da lupamo glavu koliko hoćemo. Rekoh, ima od nas pametnijih. Nije ti jasno (kao ni meni) jer nisi ulazio u problematiku.
Moram da komentarišem ne zato što se ne slažem s tobom, nego jer je tema vruća i zahteva dodatna razjašnjenja. Verujem da znaš da je tema interesantna toliko da mnogi iz ovoga pišu diplomski ili doktorat. U stvari svako ko hoće brze poene radi na invazivnim vrstama, jer je to jedina botanička tema koja ima direknu ekonomsku primesu. Hoćeš zaštitarski projekat koji neće biti odbijen? Radi sa invazivnim vrstama...
Pa da reagujem, kako ja vidim stvar:
Je li moguće da Pal Boža nije znao za populaciju na FG? Znao je sigurno, ali u njegovom tekstu jasno stoji da se vrsta počela javljati u oranicama, kao introdukovana. Znači daleko od ostrvasto izdvojenog istorijskog areala na FG. I nije spontano proširivala areal, nego je umešan bio čovek. Antropogeno, nenamerno znači neprirodno širenje, koje su stručnjaci projekta koji je radio Biološki Fakultet prokategorizovali kao invazivnost. Ne zaboravi kad si me ispravio, nije svaka masovna vrsta invazivna, pa po toj logici i domaća vrsta može biti invazivna. A da budem iskren sama reč se meni i ne sviđa. To je preuzeto iz engleskog "botaničkog žargona". Mađari kažu "özönnövény" što je mnogo adekvatnije, u prevodu "biljka koja se masovno pojavila tamo gde ranije nije živela" - u jednom jasnom talasu javljanja - a podrazumeva se da pod uticaljem ljudske umešanosti u ekološke uslove... Znači nemora biti sa drugog kontinenta i čak ne mora biti "invazivna" da bi bila neofita.
I na margini svega:
FG je posebna priča, to što ima tamo je jedna stvar. FG je to, a 90% ostale teritorije Vojvodine je ekološka propast. Napisao si npr. da je Alkanna tipična peščarska vrsta, tipična jeste teoretski i u knjigama, ali je populacija ovde spala na manje od 100 jedinki (mislim da je mnogo ispod toga). A to je sramota. Tu živim, proveo sam detinjstvo na peščari, roditelji su mi 3 generacije unazad sa peščare, a biljku poznajem samo sa jedne lokacije (u zaštićenu zonu ne ulazim od kad mi upravljač i određena osoba iz Zavoda zapretili zatvorom, u šali ali ja shvatio ozbiljno :-\). Raduje me kada čitam da je tekunica spašavana na obodu FG novcima Sekretarijata, ali me čini besnim da moja tekunica u Bačkoj izumire! Napisao sam i saradniku Zavoda da je to sramota - da izumre najtipičnija stepska vrsta... o čemu mi govorimo, o kakvoj bre zaštiti prirode! FG je jako važna konzervacija ali uskoro će sve što je ekološki vredno u Vojvodini živeti samo na FG i to na kraju krajeva i nije u redu... Znaš i sam neke vrste na FG su masovne, ali ih nema na 500 km unaokolo. (Mi samo možemo da ti zavidimo da možeš da radiš tamo. Nama ostalima je da tumaramo njivama i slikamo nešto u međama koje još nije preorao traktor.) Sigurno da FG nije slučajno zaštićena, i zbog Sideritis-a na kraj krajeva. Jer nemoj zaboraviti da je FG od vremena glacijacija botaničko "ostrvo" a u vreme Panonskog unutrašnjeg mora ili jezera Tetis i fizički je bila ostrvo. Šta ima ili nema na FG ne utiče ovde na globalnu sliku. Ja samo naglas filozofiram kao i uvek. ::) Ali zar ti nije još interesantnije da je vrsta za koju kažeš (a i literatura kaže) da je česta – na listi ugroženih i strogo zaštićenih taksona a ujedno je i invazivna??
Tu tek počinje komplikacija, koje u botanici nikad nije manjkalo :D

Nadam se da moja pitanja nisu izazvala problem. Mene je zanimalo koje bi Vam vrste i podaci bili interesantni.
Recimo, Fallopia (Reynoutria) japonica postoji gajena, ali meni je bilo zanimljivo pronalazenje citavog sumarka u selu u podnozju Maljena.
Da li ste pogledali www.europe-aliens.org?
Ma mi sa Dragišom često argumentujemo, to je izgleda neka bolenština kad ulaziš u botaniku (ja kao večiti student on kao profesionalac) :P :P
Nema nikakvih problema, znamo se. A problem je taj da je tema složenija nego što sam zamislio. Primorani smo da na brzinu obrađujemo stvari za jedini portal o bioidiverzitetu u Srbiji. Krenem pa hoću da stavim tačku na taj korak, pa onda krenem sledeći, i tako... Dok ne bude boljeg ili dok država ne napravi svoj portal, mi ćemo raditi ovako, najbolje kako znamo. Tek da vidite koju muku mučim sa zaštićenim vrstama!! Pa leba mu, ljudi plaćeni za to, eksperti napravili haos od zakona i priloga sa vrstama... A ko sam ja (amater) da budem tačniji i stručniji od države?

Milane, jedno je bitno u celoj priči: podaci o invazivnim vrstama (ali čak i o najobičnijim) su od presudnog značaja danas. Svi mi pričamo a niko nema podatke da prezentuje (ili se bar ne javlja). To što pišete o Fallopia je fascinantno i treba što pre publikovati. Javljajte sve što je interesantno da se svi mutuelno edukujemo o flori Srbije.
A ja izgleda da nisam još raskusurao sa problematikom invazivnosti, tek sam ogrebao površinu...
« Poslednja izmena: 15.Apr. 2014, 00:24:51 jozi »

zoran gavrilović

  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 810
Odg: Invazivne biljke u Srbiji i sveže pridošlice
« Odgovor #11 poslato: 19.Jan. 2016, 23:04:55 »
a gde je tu Erigeron annuus? :) ne videh skoro tako otpornu i agresivnu biljku. što se tiče Portulaca oleracea L., nađoh je i u samim vinogradima tik uz vršački breg. proširila se u sve međuredove loze da je to strašno. do sada su vinogradi kako tako bili održavani, ali trenutno su u stečaju i niko ih ne održava, pa me baš interesuje kako i koliko će ova napast da se proširi dalje. u svakom slučaju ja ću da je "prijavim" mada ne vidim neki smisao tako nečega. 

jozi

  • Moderator
  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1841
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Invazivne biljke u Srbiji i sveže pridošlice
« Odgovor #12 poslato: 19.Maj. 2016, 13:06:51 »
Uprkos upozorenju od 120 dana :D

Već sam negde napomenuo da je tušt (Portulaca oleracea) vrlo interesantan - po najnovijem imamo našu vrstu i jednu ili nekoliko invazivnih. Zorane, sećaš se odredili smo tvoje primerke kao invazivne, sad samo pišem radi ostalih...  Naša je sve ređa (nisam je još ni našao) a invazivna se eto širi. Toliko o tome