Autor Tema: Zašto je kod nekih grupa potrebno što više detalja - studija slučaja  (Pročitano 394 puta)

jozi

  • Moderator
  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Često kod fotografija koje postavlja legator misli da je sve u najboljem redu, a dobija se povratna informacija da slika nevalja.
Zašto često kvalitetna i dobro urađena slika ipak nije dovoljna za determinaciju?

Sa sledećim primerom ću ilustrovati koliko su određene grupe složene. Na priloženim fotografijama su spolja naizgled iste biljke. Tačnije mi vidimo "isti cvet" jer ćemo najpre slikati taj najatraktivniji deo biljke. Kod glavočika (Compositae) na primer jedna vrsta liči na drugu kao dva jajeta. Radi ilustracije uzmimo običnu margaretu ili veliku belu radu (Leucanthemum vulgare) na slici 1. Slučaj ide ovako: biljku smo pronašli na planinskoj livadi, habitus je "nalik na kamilicu" samo malo većeg rasta... I uslikali smo cvet, pa samouvereni pošli dalje. (Žuri nam se i ne nosimo sa sobom nijedan deo biljke za herbar.) Ali šta ako nije običan Leucanthemum, već jedan od niza endema, jer se nalazimo recimo u CG? Pogledajmo kod jednog na slici 2 (Leucanthemum chloroticum) da je i habitus i cvet skoro isti. Prva jasna razlika je tek u listovima, a mi to (kad stignemo kući) nemamo uslikano... A tu su i papus (modifikovani plod) i ahenija (seme) – jer u slučaju niza vrsta oblik latica (rubni jezičasti cvetovi) nije dovoljan pokazatelj. Evo i slična vrsta na slici 3 – ubačena nasumice – razlike listova su ogromne. To je endemična vrsta iz roda Tanacetum (cinerariifolium), koja takođe raste u CG i može nas zavarati ako gledamo samo habitus i cvet. Sve tri biljke su oko 30 cm visoke, nađu se na sličnom staništu, ali pogledajmo kako izgledaju listovi rozete (plava strelica)! Samo na osnovu izgleda – lepog i nama atraktivnog – cveta niko neće moći da ih razlikuje i odredi.

Slika 1:


Slika 2:
Slika 3:
« Poslednja izmena: 27.Feb. 2014, 13:12:46 jozi »

ihi

  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1750
Joži,
kakva koincidencija: baš sam spremao paketić mojih zavičajnih margarita (bijelih rada) da ih postavim kao temu. Ovako neka idu u korak s vašim savetima o fotografisanju i detalja.
Moje bijele rade sa fotografija nisu bile niže od pola metra, a vrsta sa puno zajedničkih cvetaova (br. 04) - i ceo metar. Jedva sam je živu fotografisao: rasla je na vrhu kamenog brda pa se zbog strujanja vazduha neprestano klatila.

ihi

  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1750
i

jozi

  • Moderator
  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Tu se upravo i susrećemo sa primerom o čemu sam govorio. Bez bliskih detalja listova, rozete... nećemo otići daleko. Za sada moj tip je obična bela rada (Leucanthemum vulgare) – čak i ovaj na siparu, i naročito zadnje tri slike – a mnogocvetan je možda Tanacetum. I ja sam u fazi učenja, za sebe ne smatram da stručnjak - naročito ne za glavočike :(
« Poslednja izmena: 01.Mar. 2014, 21:24:18 jozi »