Tavankutska šuma

[ihi]

Rekao sam u prethodnom javljanju da imam ideju, međutim sada kada treba da kažem šta je, javljaju se sumnje. No, ipak mislim da je ovo neki Leucopaxyllus, naročito to tvrdim na osnovu jako podvijenih ivica šešira na unutra. I listići su slični leukopaksilskim. Pretpostavljam da je gljiva mlada, a kada ostara listići će biti boje bele kafe.
Gljive iz ovog roda, koliko znam, nisu jestive.

[Dubravko Bilinović]

Verujem da je važna a sasvim sigurno je interesantna. Etimologija, that is. Da sam pre samog otvaranja teme sedeo i iščitavao vaše ranije teme i postove, znao bih većinu stvari na koje mi se trenutno ukazuje. Eto još jednog priznanja. Doduše, kada mi neko kaže da sam pogrešio, naučeno ostavlja dublji utisak

Ove gljive su jestive, ne bih umeo da opišem miris ali mogu reći da je intenzivan. Ove godine nisam primetio da ih bilo ko bere, što je bio slučaj prethodnih godina. Ubrzo nakon što se pojave, počinju ih izjedati sitni beli crvi, što je i razlog zbog čega su ih prestali brati. Pošto to meni ne predstavlja smetnju, ja sam ih jeo i ove godine

[ihi]

Namerno sam podvukao iskaz da gljive iz ovog roda nisu jestive verujući da ih vi jedete, kao i vaši "lokalci". No, Dubravko, vidim da ste sociolog, to znači odrastao i razuman čovek pa vas pitam da li je uputno jesti ono što ne znate šta je i kako se zove? Manite crve, crvi samo pojačavaju hranljivu komponentu gljiva, dodaju belančevine, a šta da radimo sa recimo kumulativnim efektom? Kada su gljive u pitanju, to nije nepoznato. Recimo takav je slučaj sa vrstom Paxillus involutus. Znaci otrovanosti javljaju se nakon nekoliko konzumiranja, dakle, otrov se taložio u jetri.
Moram vam priznati, za ovih mojih 25 godina bavljenja gljivama, najviše sam izbegavao da raspravljam o jestivosti - nejestivosti. Mnogi podaci iz gljivlje literature su kontradiktorni. Recimo, engleski autor Buzacki skoro sve Russule proglašava nejestivim, a u ruskim izvorima sve su jestive, pa čak i R. emetica, tzv. bljvara.
Čuvajte se.

[Дејан Ранковић]

Ihi
Prvo ne sumnjam u tvoju identifikaciju gljive. Želeo bi da pojasniš ono što
i sam znam a to je da se kod Leucopaxyllusa listići spuštaju niz dršku.
Čini mi se da le Leucopaxyllus nekako zdepastiji i jači od Lyophylluma.
 Da li je to bio presudan detalj da determinišeš rod ove gljive ili nešto drugo, osim podvijenih ivica šešira.
Koliko vidim Lyophyllum ima uglavnom listiće koji ne silaze niz dršku, osim u mlađim fazama, možda nisam u pravu.
Leucopaxyllusa giganteus mnogo podseća na Clitocybe geotropu, video sam na netu, no verovatno nema
centralni "umbo".
Hvala za dodatna objašnjenja jer mislim da bi na forumu trebalo biti više propratnih rečenica
uz određene vrste, tek da naučimo nešto konkretnije a ne samo da brojimo i navodimo vrste koje smo otkrili.
Naravno, ovo se ne odnosi na Dragišu
Pozdrav Dejan

[ihi]

Prvo, da nastavim sa sumnjama. Kazao sam da nisam potpuno siguran da je reč o Leucopaxillusu, ali me neki morfološki detalji podsećaju na neku vrstu iz roda Leucopaxillus. Problem je kod gljiva u tome što postoje vrste koje još nikada nismo videli, vrste koje se javljaju u čudnim intervalima u razmaku od nekoliko godina. Hoću da kažem da je svet gljiva daleko složeniji od sveta biljaka. Biljku možete pratiti od njenog pojavljivanja do završetka vegetacije, a vek gljive je, kao što znamo, desetak dana, pod uslovom da je nađemo u najranijoj fazi i da nam se pruži prilika da je otpratimo do onog sveta.
Ono što mi je isključivalo pripadanje vrsti iz roda Lyophyllum je, ako je Dubravko precizno kazao, njena pojava u polukrugu. E, Lyophyllum, koliko mi je poznato, javlaju se u busenu a nikada pojedinačno u polukrugovima ili krugovima (vilinim kolima).
Lyophyllum ima blago silazne listiće niz dršku isto kao i Leucopaxillus. Leucopaxillus. Naravno, voleo bih da se javi još neko ko je imao priliku da se sretne sa ovom vrstom.
Napomena: Slika br. 3 pokazuje uzimanje otiska spora na kojoj se vidi kako sam bio prinuđen da podvijene ivice šešira isečem da bi listići nalegli na podlogu pri čemu će se dobiti otisak sa rasporedom listića.

[jozi]

Molim Vas izvinite što se usuđujem dodati ono što (nadam se) svi znamo – svaka ozbiljnija knjiga o gljivama kaže sledeće u UVODU: nijedna nepoznata ili sumnjiva gljiva se ne jede! To je super-osnovno pravilo. Svake godine ginu čitave porodice, i kod gljiva se treba o tome pričati.
Evo kako je to, citiram, Romano Božac napisao: "Nepoznavanje tajni koje čuva svijet gljiva, pohlepnost, lakomislenost ili najobičniji nemar, mogu svakog ljubitelja naših ljepotica zaviti u crno."
Drugo osnovno pravilo jeste da generalno treba izbegavati svaku gljivu s belim listićima (što ne znači da sve otrovnice imaju neko zajedničko svojstvo koje ih odvaja od jestivih).
Ovde na forumu kako Dejan kaže volimo da komuniciramo do određivanja vrste ali izgleda uzimamo zdravo za gotovo da svako zna šta radi kad je gastronomski deo u pitanju. Malo nas može da se pohvali znanjem kao Dragiša, kad je već pomenut, ko će nakon terena otići kući i hrabro pojesti gljive koje je prethodno slikao!
Međutim, da se nadovežem i na kumulativni efekat: postoji priča da su određene vrste otrovne ili manje otrovne geografski. Tako da je moj otac s porodicom od malena jeo "gljivu-uvo" (Helvella leucopus) s peska iako je gljiva generalno otrovna. A tu su i raznorazne priče ova ili ona je jestiva ako se dobro iskuva ili ako ne oboji srebrnu kašiku. Ali jesti samo zato jer su i drugi pojeli (i hvala Gospodu preživeli) malo je rizičan posao. Pišem, jer sam i sam gastronomski vezan za gljive - pa makar i da nađem 3 komada jednostavno moram da spremim, pa i da je u kući taj dan pečeno pile! Gljiva je gljiva, i ko jednom proba više ne odustaje.
Ali moram da se složim s Ihijem, to jest da upozorenja nikad dosta. A znate onu (čisto naivne šale radi): svaka gljiva je jestiva, neke i više puta a neke samo jednom...

[Dubravko Bilinović]

Moje poverenje da je upravo ova vrsta jestiva i neškodljiva nije odraz naivnog verovanja već iskaz jednog gastronoma koji je izrazito bio orijentisan na području gljiva. Ne mogu se setiti njegovog imena. Smatrao sam da je njegov renome dovoljan da ne iskazujem sumnju. Da li je to razumno, nisam trenutno u poziciji da objektivno procenim. Iako, što više vremena provodim na ovom forumu, sve sam više (samo)kritičniji.

Naposletku, ne moramo se udubljivati u temu jestivosti/nejestivosti. Naveo sam to kao podatak koji mi se činio relevantnim. Moj amaterizam me obavezuje da napišem sve što zapazim jer usled nedostatka znanja i informacija, nemam "filtere" koji će selektovati važnu od nevažne informacije.

Sada mi je posebno žao što nisam napravio fotografije koje će pokazati ili opovrgnuti moje zapažanje polukruga. Čitajući prethodno napisano, izražavam sumnju u ono što sam video. Na Vašoj slici broj 2 (02 Leucopaxyllus lepistoides.JPG) se može videti nešto što bih ja nazvao polukrugom.

[Dubravko Bilinović]

Često sam nailazio na ovu vrstu, pokrov klobuka joj je sluzav a ispod je sunđerast. Sve fotografije su napravljene 13 septembra.

[ihi]

Na vašim fotografijama su dve vrste. Na prvoj i drugoj fotografiji je jedna vrsta, na trećoj druga vrsti. A kada je reč o sluzavosti, samo na trećoj kožica na šeširu (a ne pokrov) može biti sluzava. Zbog toga se ta vrsta ponegde zove i slinavka. Gljiva je rasla u borovoj šumi a vi to niste naveli. Ko zna, možda na to niste obratili pažnju, ili ste smatrali da je nevažno. Naprotiv, stanište je veoma bitno. Reč je o tzv. vrganjevki Suillus granulatus.
Na prvim dvema fotografijama je takođe vrganjevka, ali sada Xerocomus subtomentosus, a njegov "pokrov" nikada nije sluzav, naprotiv suv je, baršunast (osim ako gljivu niste brali odmah posle kiše, a tada je sve sluzavo).
Molim vas ubuduće fotografišite i donju stranu šešira.

[Dubravko Bilinović]

Fotgrafija napravljena 16 februara, gljiva pronađena na parceli bagrema.

[ihi]

O ovoj vrsti smo nedavno raspravljali. Sarcoscypha coccinea. Fotografije su vam interesantne.

[Dubravko Bilinović]

Fotografije napravljene 11.5.2014. Pronađene u neposrednoj blizini borove šume.

[ihi]

Mogao bih odmah da kažem: ubrali ste vrstu Volvariella speciosa.
U prvom kontaktu sam vam savetovao da gljivu fotografišete odozgo, odozdo i sa strane. Tada ćete podastreti na sto skoro sve važne morfološke detalje određene vrste. No, nisam vam napomenuo da bi bilo korisno, kod nekih vrsta, snimiti i dno drške. U ovom slučaju primetili biste volvu iliti vrećicu u koju je usađena drška. E zbog toga je ova vrsta volvariella a ne Pluteus, kojem je jako slična, a zbog toga što ima listiće boje cigle ne može se pomešati sa nekim vrstama iz roda Amanita, koje imaju volvu. Kao što vidite, star nije baš jednostavna. Treba sve zagledati, ukrštati, upotrebiti naučeno, oči i miris. Dakle, o ukusu nećemo sada.
Pozdrav, Ibrahim