Autor Tema: Stanište "močvara" - adekvatan prevod?  (Pročitano 2237 puta)

jozi

  • Moderator
  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1841
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Stanište "močvara" - adekvatan prevod?
« poslato: 05.Avg. 2013, 15:37:23 »
Jedno vreme tražim adekvatan naziv tipa staništa za koji kako izgleda nepostoji naša analogija. Bio sam svedok rasprava biologa na temu šta bi odgovaralo prevodu sa engleskog koji ima čak i više izraza za ta vlažna staništa sa stagnirajućom (ustajalom) ili periodičnom vodom – "swamp, marsh, morass, bog, quagmire, mire, fen, peat, turf, muskeg, hag". (To su otprilike one mračne močvare sa "živim blatom" koje znamo iz filmova i iz stripova ;)) Na nemačkom je "moor", na mađarskom "láp". Grub (i jedini) prevod koji izbacuje Google-prevodilac je "močvara".

To su postglacijalni ostaci borealnog tipa (botanički gledano nalik na fragmente tundre i tajge) u formi tresava, periodično-plavnih livada, poplavnih šuma (sa jovom i ivama), visokih busenastih i travolikih formacija (busenasta šaš, visoki šaševi, visoki šiljevi, visoke site) itd. Ima ih i u nizinama i u planinama (npr. vrištine). Tresetnica (Sphagnum) je glavni edifikator (u baštovanstvu poznatiji kao "bela mahovina" po belom tresetu koji iz njega nastaje) i ponegde obrazuje debele slojeve koji plutaju na vodi ("nadute" tresave). Ne pitajte me kako to izgleda, bio sam samo čamcem kroz takvo stanište u rezervatu Oča (Ócsai láp) u Mađarskoj, dok na Staroj Planini do tresava na moju veliku žalost nisam stigao.:'( Navodno se tlo njiše pod nogama kao da si na nekom matracu... U mojoj okolini imamo nekoliko "tresetišta" – bare iz kojih se vadio treset – i to su neka forma tresave (anaerobno truljenje u vodi ostataka barskog bilja je vid karbonizacije-ugljenisanja), tu je npr. pronađena močvarna paprat (Thelypteris palustris) subborealna vrsta i sa tresetnjačom drugi edifikator "močvare" – koja to nije, kada je reč o tipu staništa čiji naziv tražimo. Cenološki tipovi su Molinietalia, Carici-Alnetum, Alnion glutinosae, Sphagnetum, Sphagno-caricetum i Caricion (klikni za slike). Tipični predstavnik vaskularne flore ovde je cretnjača (Liparis) i slabo poznata tresetnjača (Hammarbya).

Problem nije nimalo lak što potvrđuje i da priručnik za staništa Srbije (Lakušić et al, 2005) koristi izraze eutrofne vode, vlažne zeljaste zajednice, bare i lokve a čak i staništa tipa Sphagnetum donosi kao "močvare" ovog ili onog tipa. Dok ih hrvatski priručnik za inventarizaciju staništa (DZZP, 2006) donosi kao "cretove" i "tresetni cret, livada na cretu, cretna šuma, cretno jezero" itd.

Ima li ko rešenje ili bolju ideju?


Prikačena mapa je ortofoto snimak koji praktično prikazuje ekstremnu proređenost ovih staništa: na čitavom području gde su analizirali biljni pokrivač (Galgahévíz, HU) samo mali fragment predstavlja vlažnu livadu tipa o kojem govorimo (braon fleka obeležena strelicom).
« Poslednja izmena: 03.Sep. 2013, 21:08:04 jozi »