Autor Tema: Pitanje za gljivare  (Pročitano 1068 puta)

jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Pitanje za gljivare
« poslato: 28.Jul. 2013, 20:46:12 »
Znam da muzeji imaju razne kolekcije gljiva, takozvane eksikate.
Takođe kad su tzv. izložbe gljiva, kolekcionari prepariranih gljiva prezentuju svoju zbirku (desno je slika Blica Online). Nekad su izložene "žive" gljive sakupljene na zajedničkim izletima (kao na slici dole desno sa sajta GD Šumadija).

Ono što mene "muči" je da se u vezi ovih kolekcija najčešće naglašava samo edukativna namena – razlikovanje jestivih od nejestivih, bez potrebe izlaska na nepristupačne i udaljene terene itd. (primer jednog takvog izveštaja).

Ono što me izričito zanima po ovom pitanju je činjenica da se svakako sumiraju neki impozantni spiskovi gljiva sa tih izložbi – i to bez podataka o nalazu? (evo [PDF] linka na jedan i još jedan stariji [isto PDF]). Zašto je to tako?

Siguran sam da je glupo pitanje (na koje ću brzo dobiti ispravku) jer mesto nalaza sigurno nije drugorazredno ni kolekcionarima eksikata, pošto svaka biološka zbirka ima poreklo i "deklaraciju" bez koje bi skoro potpuno bila bez vrednosti.
Doduše, jedan od tri izveštaja sa izložbi pomene i izraz "inventarizacija". Siguran sam da su kolekcionari svesni koliki doprinos daju upoznavanju gljiva, ne samo iz edukativnog pogleda koji naglašavaju (laički) mediji već i iz biogeografskog pogleda.

Takođe me zanima zašto se ove liste ne publikuju, a ako neko ima informaciju da ipak, gde? Da li se objave barem interno, ako je unutrašnja svar društava. Jer jedino što sam dosada našao online je lista gljiva "Zasavica" (koju su uradili naše drage kolege Mihajlo Stanković i Marko Cvijanović ;) kao i "Gljive Fruške Gore" što nema da se skine ali polako imamo to ovde na forumu ilustrovano :) jer je listu pravio Dragiša Savić et al.).

Znači – uprkos silnim izložbama – Srbija i dalje nema čak ni regionalne* liste gljiva, a kamoli ček-listu koja nam je toliko potrebna.
Bilo bi mi drago da neko sa eventualnim iskustvom sa ovih izložbi (učestvovao u pripremi ili izlagao) objasni/razjasni ove principijelne stvari ili da dā neke preporuke.

*NIDSBE "Josif Pančić" je npr. u kampu na Ceru istraživalo i makromicete, što je možda izašlo u biltenu "EkoBioMOrfa" – ali je server permanentno nedostupan.
:(




« Poslednja izmena: 28.Jul. 2013, 23:29:02 jozi »

jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Pitanje za gljivare
« Odgovor #1 poslato: 28.Jul. 2013, 23:21:24 »
Jedini na koga se ne odnosi da ne publikuje liste (npr. Gljive Ade Ciganlije u "Svetu Gljiva"), a ujedno najpozvaniji da odgovori bio bi Ihi :) ali bih voleo da i drugi daju svoj konstruktivni komentar.

I još nešto: da li neko od gljivara ima predstavu koliko makromiceta bi Srbija imala na toj "beloj listi" kako sam čuo da je nazivaju? (crvenu koja postoji preliminarno već smo ovde na forumu pominjali.) Može se čuti tu i tamo da je određeno područje "bogato gljivama", Tara npr. ima preko 450 makrogljiva (procena je oko 600). Moj kraj je siromašan gljivama, prijatelj mi je ipak pronašao i slikao oko 200 – pa koliko onda ima vrsta ukupno na teritoriji cele zemlje?


A nastavljam svoje istraživanje, i moram reći ima i dobrih izuzetaka. Ovaj sajt o gljivama naprivili (rasturili) su gimnazijalci iz Sombora:
Gljive Vojvodine.

Jeste da je hakovan i verovatno je skinut css ali bacite pogled, tako se to radi (nemam ništa protiv ideje rasejavanja gljiva, recepata - naprotiv - i lepog druženja u gljivarskom klubu/kafiću kakav je npr. u Valjevu ;) pa čak i protiv "sakupljačke privrede" ali ovo su uradili školarci u okviru dodatne nastave!)
« Poslednja izmena: 29.Jul. 2013, 00:12:07 jozi »

Šumi

  • Gusenica
  • ***
  • Poruke: 142
Odg: Pitanje za gljivare
« Odgovor #2 poslato: 29.Jul. 2013, 18:47:28 »
Jozi,
Pitanja koja postavljate vraćaju nas na, kao što ste i sami rekli, priču o "crvenim" i "belim" listama koju smo već vodili ovde na forumu.
Ali, da podjem od - kraja ;D(tipično srpska posla).
Da bi uopšte razgovarali o ikakvim listama neophodno je sva gljivarska društva organizovati u jednu organizaciju na nivou cele Srbije. Mikološko društvo Srbije, koje imenom pledira da to bude, to svakako NIJE. Nemojte misliti da imam nešto protiv MDS-a, naprotiv, moje Gljivarsko društvo Šumadije i MDS imaju višegodisnju uspešnu saradnju kroz medjusobne posete i lična poznanstva(ja lično imam puno prijatelja u MDS-u) i druženja- ali na žalost, samo na tom nivou! Ta buduća organizacija(ako je ikada bude) imala bi mandat  da postavlja razne liste i popise gljiva.Sve bez toga je neozbiljno, nepotpuno ili uradjeno u smislu lične promocije i nema nikakvu naučno-istraživačku vrednost. Šta hoću da kažem. Pa prvo,pri pravljenju liste strogo zaštićenih gljiva, koji je zakonski verifikovan, nije konsultovano ni jedno gljivarsko društvo južno od Save i Dunava to odgovorno tvrdim!!! Takodje, imam informacije da nisu konsultovani ni Univerziteti u Kragujevcu i Nišu, pa ko je onda dao podatke za sastavljanje liste!!!! Možda je sve zasnovano na nekom nezavisnom istraživanju, ali kojem, kada niko za njega ne zna! I ko je fantomski sastavljač(sastavljači) te liste i gde je to objavljeno!
Iz ovoga proizilaze prosti zakljuci: Lista strogo zaštićenih gljiva je nastala verovatno, kao "kabinetsko"(moglo bi i Kafansko, ali ne bi da ikoga vredjam) razmišljanje jednog ili više nepoznatih autora,  i nikako ne predstavlja rezultat naučno istraživačkog rada, pa  samim tim nije ni naučno validno!Što je najgore, već deo Srbije je ostao neistražen pa ova lista nikako ne može biti pretenciozno nazvana Lista strogo zaštićenih gljiva Srbije - jer to nije!!! Ovo se odnosi i na preliminarnu Crvenu listu. Probao sam to da protumačim ignorantskim stavom "stručne elite" prema gljivarima amaterima, ali elitisti očigledno nisu pročitali preporuku ECCF-a(The European Council for Conservation of Fungi)  u kojoj se predlaže saradnja na sastavljanju crvenih lista i izradi popisa gljiva, sa amaterskim gljivarskim društvima, jer je ECCF procenio da ni Evropa nema dovoljno stručnih mikologa za taj ogromni posao. Uostalom, SVE što je do sada napisano i objavljeno na polju popularne mikologije uradili su amateri(naš Ihi, pre svega).

Daću vam samo dva primera, a verujte da ih ima mnogo, mnogo više.
Gljiva koju ste sami izabrali da ilustrujete svoj post je dobar primer. Radi se o gljivi Phaeolepiota aurea. Nije mi poznato da li je ima još negde u Srbiji ali ja sam je  našao i zabeležio na 3 lokacije na Goču, a pre mene doajen srpskog gljivarstva, pokojni Toma Gladanac, jedno stanište na istoj planini. To je gljiva koja bi , svakako, trebala da bude na toj listi.


 

Drugi primer bi bio Boletus fragrans.Izuzetno redak Boletus u Srbiji.



Inače, kao što vidite iz priloženih fotografija, na svojim izložbama Gljivarsko društvo Šumadije pored svake gljive ima karticu sa osnovnim podatcima o njoj, a vrlo često i lokaciju gde je nadjena. Posle svake izložbe ,na sajtu Društva, bude objavljen izveštaj sa izložbe i lista izloženih gljiva.
Zašto na našem sajtu nema više informacija o gljivama?
Na žalost, više puta smo se susreli sa zloupotrebom gljiva i fotografija gljiva koje smo našli.Čak su u nekim publikacijama neautorizovano objavljivane i svojatane, ali ne bih sada o tome. Zato je Srbija uskraćena za našu bazu podataka koja ima preko 800 gljiva. Kada neko merodavan bude napravio ozbiljnu Bazu podataka o gljivama Srbije, mi ćemo se prvi odazvati.  Ovo bi trebao da bude odgovor na prvi deo vaŠeg pitanja.
« Poslednja izmena: 31.Jul. 2013, 06:49:36 Šumi »

jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Pitanje za gljivare
« Odgovor #3 poslato: 30.Jul. 2013, 22:04:44 »
Aha, ovaj detalj sa onih malih slika nisam ni zapazio. ???

Ali te liste sa samim imenima gljiva i ničim drugim, su me ipak zbunile.
Sve bez toga je neozbiljno, nepotpuno ...i nema nikakvu naučno-istraživačku vrednost.
Sa ovom rečenicom ste – bez namere lične uvrede za bilo koga – kako se ono kaže "lupili ekser čekićem po glavi".

Jer je to zaista sledeći korak u kom pravcu treba ići u svim oblastima, ne samo kod gljiva. Npr. za pauke imamo samo jednog stručnjaka u zemlji pa se tako završilo da na državnim listama u Srbiji "ne žive" ni oni paukovi kojih ima u svakom jarku i polju... što je "teža" grupa to je "teža" i situacija.
Ali očemu ja pričam...
Pa sve što ste podelili može da se prevede na situaciju koju imami mi ornitolozi, herpetolozi, bubari i svi ostali... iznenadio sam se koliko se ista stvar dešava. Ovo je skoro kao neka deklaracija i samo treba na mesto "miko-" staviti neki drugi organizam. Čak i suštinski nije više žaljenja na stanje, nego se to u čemu smo zove tzv. "pat" situacija – svako čeka na onog drugog, pa možda EU nekog angažuje i za neke pare itd. itd.

Ali verujte to sa "nereferentnim" listama tako ide i kod naših i kod hrvatskih društava, a znate šta: čak i kod društava u Mađarskoj, Rumuniji... izguglao sam dosta toga... čim se "od tada" tj. od prošli put ovde na forumu – pa i ranijih godina :-\ – dosta bavim ovim pitanjem. To za krađu podataka mi je potpuno pojasnilo stvar, razumemo se, nažalost.

nisu pročitali preporuku ECCF-a (The European Council for Conservation of Fungi) u kojoj se predlaže saradnja na sastavljanju crvenih lista i izradi popisa gljiva, sa amaterskim gljivarskim društvima
A na bazi gljiva baš iz tog razloga već radimo, i čekamo da se neko iz udruženja (MDS kao potpisnik konzorcijuma) odazove na poziv ažuriranja... jedno je spremiti bazu, ali će to trebati i održavati. Treba neko da "stane iza" mog i tvog podatka koji bude postavljen. Ne poznajemo svi gljive dobro, t.j. malo ko ih zna dovoljno dobro... Ne mislim samo na jestivost i otrovnost (pa da na kraju završimo na sudu jer se neko otrovao čitajući sa našeg sajta da je gljiva jestiva), nego pogledajte samo one silne primerke koje postavlja Dragiša – nekad se zaista pitam šta je to? :o
A za taj dodatni rad i ulaganje navešću samo dva primera: Fauna Europaea (faunaeur.org) nam je poslužila kao osnov za bazu životinja - ali ma koliko bila autorativna i sa stotinama stručnjaka iza nje nalazili smo i još nalazimo u njoj stotine grešaka!

A sa druge strane kako ćemo bolje upoznati miko-faunu zemlje, ako naši podaci leže u beležnicama? Kako ja sa severa Vojvodine da saznam za gljivu sa Goča ako ne kroz neki vid prezentovanja, a elektronski je najbrže. Publikovanje ovde na internetu je sada već ravno publikovaju na papiru a i da se "amaterizam" više ne tretira s prezirem sami moramo da se postaramo.
« Poslednja izmena: 30.Jul. 2013, 23:35:58 jozi »

dejanzmaj

  • Jaje
  • *
  • Poruke: 33
Odg: Pitanje za gljivare
« Odgovor #4 poslato: 25.Avg. 2013, 16:46:50 »
Phaeolepiota aurea raste i na Staroj planini.Ovu gljivu su snimile planinarke iz Pirota Dragana Jovanovic i Mirjana Ciric.

ihi

  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1750
Odg: Pitanje za gljivare
« Odgovor #5 poslato: 25.Avg. 2013, 19:24:10 »
Bravo Dejanzmae. To je važan podatak o distribuciji ove fantastično lepe vrste u Srbiji.
Ja sam je nekoliko puta nalazio u mom zavičaju, ali to je CG pa ne važi.

Šumi

  • Gusenica
  • ***
  • Poruke: 142
Odg: Pitanje za gljivare
« Odgovor #6 poslato: 26.Avg. 2013, 08:02:46 »
Phaeolepiota aurea raste i na Staroj planini.Ovu gljivu su snimile planinarke iz Pirota Dragana Jovanovic i Mirjana Ciric.

Dejane, naravno da je ima i na Staroj planini i verovatno jos negde u Srbiji ali, kao sto sam rekao u predhodnom tekstu, ne postoji niko ko bi prikupio te informacije i napravio, na osnovu toga,naucno validnu procenu njene zastupljenosti.

jozi

  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1846
  • Večiti student biologije
    • Zaštita prirode
Odg: Pitanje za gljivare
« Odgovor #7 poslato: 26.Avg. 2013, 17:47:33 »
ali to je CG pa ne važi.

Zalažem se (za sada bez uspeha a možda i ostarim dotle :D) da ništa nebude "nevaži"...