Prvi Smrcak 9.03.2013

[Baluban_S]

Neverovatno sam se iznenadio kada sam šetajuci po parlozima iznad Beočina pronašao prvi Smrčak (Morchella elata) ove godine.

Stevan

[Baluban_S]

A gde je prvi tu sam sutra pronasao još 14 komada, a onda me je oterala kiša.

Stevan

[Dragisa Savic]

Jel me vodiš ili da idem sam da tražim?

[Baluban_S]

Vodim te naravno, ali posto najavljuju yahladjenje i sneg moyda bi mogli i danas oko podne.

Stevan

[ihi]

Kako zavidim vama dvojici, vi se već dogovoriste bez mene.
Bravo Stevo.
No, ovo nije M. elata već najverovatnije M. stepicola, jedna izuzetno retka i zanimljiva vrsta. Naći ćete nešto o njoj na Internetu. Autorizovala ga je jedna ruskinja, mislim da se prezivala Zvereva.
Ovi smrčci su obično ispunjeni, dakle, nisu šuplji kao obični.
A ako nije M. stepicola, onda opet nije elata već M. vulgaris.
Nemojte sve pojesti, sačuvajte neki eksikat. Neka Dragiša uzme spore.
Našao sam ga pre petnaestak godina na N. Beogradu na zemljom nasutom tzv. atomskom skloništu.
Pozdrav, Ibrahim

[Baluban_S]

Pa što se tiče smrčaka postoje razne teorije. Meni se najviše sviđa ona Romano Bošca gde ima bar 50 vrsta. Ali ubiše nas u pojam ovi genetičari koji tvrde da ima samo dve vrste. Zdrav razum mi govori da ih mora biti više. Neki rastu na parlozima, neki pored reke, neki su ispunjeni, a neki šuplji. Ima ih malih i velikih ... i određene vrste su uvek iste i na istim staništima. Svakako je došlo vreme da sve vrste koje nađemo dokumentujemo i Foto i mikroskopski pa da se vidi šta je šta. Ja lično, po mom skromnom mišljenju, imam barem 10 različitih vrsta smrčaka u foto dokumentaciji. U poslednje vreme sve ih generički zovem Morchella elata dok se drugačije ne dokaže.

Stevan.

[Dragisa Savic]

Evo i mog smrčka od juče.



Inače, pre 5-6 godina imao sam na sajtu fotografiju smrčka koju sam imenovao sa M.esculenta. Onda mi se javio jedan mađar mikolog i rekao da to  nije esculenta nego M.steppicola. Ja kažem OK i ispravim, nema razloga da mu ne verujem, susedne države, ista staništa... Kasnije se pojavio B.uzelac i rekao da su to sve M.esculenta jer su genetičari to dokazali. I ja opet vratim na staro. E sad sam odlučio da ovog ipak krstim kao steppicola (to je na Index fungorum i dalje važeća vrsta) jer je vidno drugačiji od ostalih koje sam do sada nalazio.

[ihi]

Dragiša, bravo.  Mislim da niste pogrešili što ste ga ipak nazvali Morchella stepicolla. Ubedite i Stevana da ne naziva sve smrčke elata. Neka ih zove Morchella sp.sp. ili Morchela esculenta (eskulenta znači jestiva).
Pozdrav, Ibrahim

[Dragisa Savic]

Nije ni on za to, čak naprotiv.

[Baluban_S]

Što se mene tiče ja sam u mojim katalozima naziv ove vrste smrčka prepravio u Morchella steppicola - Stepski Smrcak. Em postoji u katalogu Index Fungorum
http://www.indexfungorum.org/Names/Names.asp?pg=2, em je ime lepo i prilagođeno staništu gde smrčak i raste. Samo da napomenem da sam ovu vrstu smrčka brao još pre 50 godina sa roditeljima (ja sam 1957 godiste). To je prvi smrčak koji se i inače pojavljuje krajem marta na sunčanim parlozima na padinama Fruške Gore. Posle dolaze ostale vrste tokom aprila. Nadam se da ove godine neće biti Aprilili .... smrčci zbog ovog snega.

[Дејан Ранковић]

Stevo
Moj kolega sa posla je rođen u Grabovu.
Priča mi da ih i kod njih ima u aprilu više sela na
padinama ka zapuštenim livadama.
Ako ih bude nešto više javi da dođem za šaku
kako bi napravio sos bešamel sa smrčcima
Pozdrav, Dejan

[ihi]

Dejane,

moram te upoznati da su Stevini smrčci sa prilogom. Kada se ovo kaže za gljive, misli se na crve, ali u ovom slučaju nije to. Naime, smrčke koje sam nalazio na Dečliblatskoj peščari, odnosno one koji rastu na pesku (kao ovi Stevanovi, kako sam video na fotografijama) nemoguće je očistiti od peska, peska koji krcka pod zubima. To nije samo spoljnji pesak koji se može na neki način oprati, iščetkati i sl., već onaj koji je utkan u samo meso i koji se ne praktično ne može očistiti.
Prema tome strpi se dok ne počnu ti po livadama (nadam se da te livade nisu na peščanoj podlozi).
Inače, moj nalaz Morchella steppicola od pre petaest godina, kao što sam napomenuo pri determinaciji Stevinog nalaza, našao sam na zemlji na atomskom skloništu na Novom Beogradu. Izjutra sam prolazio s prijateljem gljiavrom Marijom Ilešom preko jednog brežuljičića u blizini Marijevog stana. Odjednom Mario poče da viče: Vidi gde je neko doneo ostatak zimnice - karfiol - pa ga ovde bacio.
Kada sam pogledao ono na šta je on nagazio, a i drugi prolaznici na druge karfiole, video sam da se pred nama nalaze vrlo čudni smrčci, po gustini jamica i njihovom vijuganju do tog dana meni nepoznati. Predložio sam prijatelju da obiđemo teren i na naše iznenađenje našli smo ih i po nasipu autoputa.
Kada sam neke rasekao da zavirim u unutrašnjost, primetio sam da su skoro ispunjeni mesom, čak i drške.
Imam dve-tri fotografije koje je napravio naš priajtelj Željko Žižak (tada nisam imao fotoaparat), a saušen eksikat dao sam Prirodnjačkom muzeju u Beogradu, kao i još 400 raznih vrsta gljiva.
Smrčke sa ovog terena nismo ni probali da očistimo i da ih jedemo, očigledno rasli su na vrlo nezdravoj sredini - autoput, olovo iz izduvnih gasova, a najmanje su bile ugroženi nazivom mesta na kojem su rasle - atomskim skloništem.

[Дејан Ранковић]

Ibrahime
Puno hvala na ovako lepom i edukativnom odgovoru.
Zanimljivo
Pozdrav, Dejan

[Baluban_S]

Ovi naši Fruškogorski smrčci su ipak veoma ukusni i nisam primetio da su u telu puni peska. Obično pomogne da se smrčci ostave neko vreme u vodi, a zatim ih operem tj. istuširam. Istina rastu i na parlozima na kojoma ima peska na površini, ali ipak su daleko češći na parlozima koji su obrasli kratkom travom i na kojima nema peska na površini. Samo imaju jednu veliku manu, MALI SU pa ih nije lako uočiti, a i treba ih dosta za pristojan ručak.

Stevan

[jozi]

Podržavam na svoj skroman način čitavu diskusiju o smrčcima! Takođe imam oko desetak različitih u dokumentaciji i NISU svi esculenta, za mene su pre Morchella sp.

A Dragišin definitivno nije "normalan" primerak. Meni liči na ono što u staroj literaturi pišu kao Morchella crassipes.

Mi ih u Subotici inače kupimo puzeći četvoronoške, em malo ih je na poznatim staništima em se teško vide, pa se dobro namučiš dok pokupiš dovoljno za taj verovatno najbolji ručak u godini

[ihi]

Joži je predložio da se smrčak koji su fotografisali Balubanov i Savić nazove, zato što je neobičan, Morchella crasipes.
Ovaj predlog diskusiju o determinaciji nađenog smrčka u okoline Beočina vraća na početak.
Naime, naučno ime vrste Morchella crasipes može se prevesti kao debelonogi smrčak, što ovaj, nije to. Ceass znači debeo, mesnat, a pes - stopalo, noga. Dakle, načno ime jasno nam skreće pažnju na veoma uočljivu morfološku osobinu vrste.
A da bih dokumentovao ovo o čemu pričam, prikazujem mog prijatelja Pantu sa dva debelonoga smrčka na Bajlonovoj pijaci u Beogradu. Fotografija je od prošle godine.
I još nešto: tamo gde rastu Morhella crasipes nema potrebe, kako Joži kaže, da se ide četvoronoške u lov. Ovi se vide i iz aviona.

[ihi]

Izvinjavam se, ispravljam svoje greške lapsus calamis

ne ceass već crass
ne crasipes već crassipes

[jozi]

E, moj dragi Ihi, mora da (kao i ja) imate loš dan – sve ste me pogrešno razumeli.
1. Ništa nisam predlagao samo sam glasno razmišljao. Nisam stručnjak-mikolog, pa i nisam relevantan da unapređujem ili unazađujem diskusiju, kako ste naveli. Moja ideja je bila kap u moru vaših rasprava.
2. Moj "predlog" je bio na osnovu oblika "saća" a ne na osnovu stručka. Po meni, trebali biste uzeti u obzir da su svi slikani primerci veoma mladi ili tek izašli primerci. Osim toga, kod gotovo svih se stručak odlomio ili je ostao u podlozi. Ili se uopšte ne vidi na fotografiji.
3. Mislim da ste pomalo zloupotrebili i svoje znanje pa dali sliku atipičnih primeraka. Vaši primerci crassipes su veoma stari i meni liče i na obične smrčke kakve sam nalazio. Lično mislim da nisu tipični primerci crassipes. Pogledajte za razliku ove: primerci , primerak , primerci , neki drugi primerci
4. Ovakvu gljivu, tipa 'crassipes' našao sam i fotografisao samo jednom u životu (determinisao je, no s rezervom učeni mikolog) na dosta neobičnom staništu – bar za ono gde nalazim Morchella esculenta, M. conica i ostale – u jednom vinogradu.
5. Kada sam govorio o branju govorio sam o činjenici kako ja berem Morchella esculenta (a ne crassipes!) sada već više od 20 godina, pa sam pomalo i zgrožen uvredom da se varam da ih je lako pokupiti za čitav tanjir. Možda kod vas da, ali kod nas u Vojvodini definitivno ne Obično idemo udvoje i "pravično delimo" ono malo što se nađe. A i ne izlazi smrčak svake godine. Ima sezona kada gljiva kompletno izostane, a o tome piše i u literaturi. U bašti mi npr. izlazi Morchella conica 3-4 godine uzastopce u jednom ruderalnom krugu od oko 10 kvadrata (tu je bio bačen šut), aonda otprilike 2 godine (ili najmanje jednu) izostane, zašto ne znam, ali pretpostavljam da je u pitanju suša ili produžena hladnoća i sneg, kao ove godine, kada ih takođe nema. Micelijum je u zemlji, to je sigurno. Ali plodnih tela nema. (Božac lepo kaže da su gljive "nepredvidiva" stvorenja.)
6. Osim toga, crassipes je po mnogima svakako samo var. od esculenta, stoga čemu dizati toliku prašinu? Ono što najviše govori protiv je retkost.

Ali šta da se prepirem javno sa stručnjakom? Predlog sam dao jer nisam video neku ozbiljnu determinaciju. Sve dok nema bolje ideje, imam pravo igrati se sa predlozima, pa makar i bili opovrgnuti. Takav sam, kakav sam, nemam čega da se sramim Ili da? (o slobodi izražavanja smo već raspravljali na ovom forumu)

[ihi]

Poštovani, vredni i meni simpatični Joži,

kažete da niste ništa predlagali već glasno razmišljali, no, vidim da ste to glasno razmišljanje pretvorili u predloge.
Gljivama se bavim 25 godina (što i ne mora nešto da znači, znam ljude koji se bave gljivama i 30 godina a nisu mrdnuli dalje od desetak konzumnih vrsta). Mnogo sam pročitao literature o njima, a još više imao terenskih iskustava. Smrčke poznajem onoliko koliko oni dozvoljavaju, javljaju se samo jendom u toku godine, a nekada, kako ste i vi napisali, i ne pojave.
Znam, a i lično sam se uverio, veoma su ćudljivi, a u pogledu staništa, nepredvidivi. Saprobi su pa ne biraju domaćina već konfor. Nalazili smo ih i u žardinjerama na autobuskoj stanici, na parkinzima, na šutu, papiru, naravno i u šumi i po livadama, a jedan u mom zavičaju posrasto je na bačenoj cipeli. Dokazano je da vole mesta gde su bili požari. I sam sam se u to uverio. No, postoji neka tajna veza između vrste smrčaka i staništa. Neka najnovija istraživanja govore i o fakultativnoj simbiozi u početku, a posle toga vode nezavisan i čudan život.
U našem gljivarskom časopisu Svet gljiva svojevremeno smo objavili simpatičan i duhovit tekst preveden sa engleskog jezika koji su pisali muž i žena psiholozi pod nazivom Slepilo na smrčke. E, svi mi imamo to slepilo. Jednom prođeš smrčkovski teren, u povratku nađeš više nego u prvom prolasku, a u trećem isto kao i u prvom. Itd.
I da, Morchella crassipes se, naravno, vodi kao Morchella esculenta var. crassipes.
Smrčci sa moje fotografije jesu stari. Ali, vrsta o kojoj govorimo, kao i sve živo, prolazi kroz faze. U početku su mali, mali, ali mogu izrasti i do pola metra, druge vrste ne. Moji prijatelji negde sredinom devedesetih godina prošlog veka našli su u Jajincima (okolina Beograda) smrčak M. crassipes čije su jamice bile u prečniku od 2 cm.
Pozdrav, Ibrahim

[jozi]

postoji neka tajna veza između vrste smrčaka i staništa.
Slepilo na smrčke

Naglasio sam ono o čemu sam i sam govorio. Mi ga (esculenta) nalazimo samo na 2-3 poznata mesta, i to u svetlim šumama topole i mešanim. Ali kao što rekoh, razne var. i sp. i ja nalazim posvuda, iza garaže, pored pruge, u šljunku, na smeću...

Danas sam malo bolje, pa da prepravimo malo u šaljivo: jednom smo na terenu Gabor i ja u isto vreme ugledali smrčkove. Oko desetak sitnih komada. Gabor je odmah kao iz topa uzviknuo: "Tebi ne trebaju, je li? Eh, danas imam specijalitet na stolu!" Pustio sam ga da ubere i da misli da ne znam koliko su ukusni.

A za jamice ste u pravu, samo koja je onda ova fruškogorska vrsta/forma? Ako dobro poznajem Dragišu gljive su već u nekoj laboratoriji....