Forum o biološkoj raznovrsnosti

Identifikacije => Gljive => Temu započeo: Dubravko Bilinović 10.Dec. 2013, 21:12:10

Naslov: Tavankutska šuma
Poruka od: Dubravko Bilinović 10.Dec. 2013, 21:12:10
Započeću temu pravdanjem: Tek sam se zainteresovao za svet gljiva i podaci koje primam su, štono bi Englezi rekli, overwhelming. Zato bih vas zamolio da mi pripomognete u identifikovanju onih koje sam pronašao i fotografisao u Tavankutskoj šumi koja mi je veoma draga, ne toliko zbog toga što sam tu rođen, koliko zbog toga što je to jedna od retkih ravničarskih šuma. Imam ambiciozan plan, da prikupim što više naučno relevantnih i potvrđenih podataka - plan koji može imati samo neko čije je znanje oskudno  ;D
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: Dubravko Bilinović 10.Dec. 2013, 21:31:25
(http://i784.photobucket.com/albums/yy123/Dubravko_Bilinovic/Gljive/DSCN2838_zpsa9b6f0b4.jpg)
Pronašao sam ih ispod hrasta, jedna od retkih vrsta koje sam video samo jednom.
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: ihi 10.Dec. 2013, 21:37:10
Di su slike, kako bi verovatno kazali u Tavankutu
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: Dubravko Bilinović 10.Dec. 2013, 21:52:38
Upload se ispostavio nezanimljivo komplikovanim. Dakle, evo još jedne u neposrednoj blizini hrasta.
(http://i784.photobucket.com/albums/yy123/Dubravko_Bilinovic/Gljive/DSCN2981_zps5b557c58.jpg)
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: jozi 11.Dec. 2013, 02:39:45
Lycoperdon echinatum?
Uz taj predlog (što će Ihi da proveri), pozdrav zemi! :D
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: ihi 11.Dec. 2013, 06:22:10
Jozi, priznajem, jeste to što ste kazali, ali sasvim mlada. Kada ostara bodljice postaju tamnobraon, izraženije i kovrdžavije.
Drugo, prva slika je Pluteus aurantiorugosus. Retka i za one koji imaju duži gljivarski staž.
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: Dubravko Bilinović 11.Dec. 2013, 10:33:06
Pozdrav zemljak  :) Paradoksalno će zvučati ali osećam se skromno značajno. Hvala na informacijama. Sviđa mi se ovaj uvod u svet gljiva. Još jedno priznanje: temu sam započeo slikama gljiva za koje sam pretpostavio da su značajne ili retke nadajući se da ću izazvati vašu stručnu pažnju i pored toga što sam prirodnjački laik :D Elem, sledi slika jedne koja verovatno nije značajna, viđao sam je često ali niko nije umeo da mi kaže kako se zove, što je sasvim dovoljno da me zaintrigira.

(http://i784.photobucket.com/albums/yy123/Dubravko_Bilinovic/Gljive/DSCN3093_zps69d3eaac.jpg)
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: jozi 11.Dec. 2013, 15:09:18
Isto Lycoperdaceae, ali mi ovde znanje puca kao ova zrela puhara spremna da izbaci spore :( ::)

Možda ovo bude pomoglo (dok naš specijalista Ihi ne dođe):
U Flori Subotičke peščare od fakultativno obrađenih dvadesetak makromiceta dr Milovan Gajić i Matijević-Bošnjak navode kruškastu puharu (L. piriforme), možda je to, iako su na slici stari primerci - u pozadini se nazire da gljiva ima dršku.

P.S. naročito nas raduje da u Tavankutskoj šumi nalazite retke vrste, naime to je još jedina šuma u Severnoj Bačkoj, koja je kako-tako opstala. Dr Gabor Mesaroš (svoj prilike moderator ovog foruma) se na opštinskom nivou zalaže za zaštitu ove šume, koju je svaki nivo zaštite nekako zaobišao. Tako da to još povećava značaj vaših istraživanja, toliko da znate...
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: Dragisa Savic 11.Dec. 2013, 15:30:21
Od svih puvara gde baš nađe Lycoperdon pyriforme, ona jedina raste na drvetu i najlakše se raspoznaje. Nemam baš mnogo iskustva sa puvarama a i suviše je mator primerak da bih znao koja je vrsta. Mogla bi biti Lycoperdon (Bovista) dermoxanthum.
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: jozi 11.Dec. 2013, 15:42:03
Dragiša, opet si prenaglio zajedno samnom :) Ja sam samo citirao literaturni podatak, al mi je sad žao što ga nisam celog preneo: "Nađen na proplanku u šumi topole". Ne piše da na zemlji, ali izuzetak jača pravilo (šta je npr. sa trulim panjem u zemlji?). No, ipak bolje da sačekamo Ihija...

(P.S. naravno da može da bude bilo šta, Calvatia ili neki drugi Lycopedon/Bovista...)
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: ihi 11.Dec. 2013, 17:13:44
Prvo, ovo je jako loša fotografija za identifikaciju.
Drugo, u svakom slučaju šta je da je, gljiva sa fotografije je stara. U toj fazi ona se otvara da ispusti spore.
Treće, sigurno nije vrsta iz roda Calvatia (zbog oblika), ni Langermannia (zbog veličine i oblika), a ni Bovista (zbog odsustva bilo kakve drške).
Četvrto, mogao bi biti neki Lycoperdon jer se naslućuje nešto kao drška. A koji je, da li je L. pyriforme (raste na trulom drvetu kako kaza Dragiša) ili L. perlatum, L. mammosum, L. pedicellatum itd. Može biti i neki Geastrum jer se na snimku vidi samo deo vrećice.
Molim vas savladajte fotografisanje gljiva. Obratite pažnju na najkarakteričnije morfološke detalje: slikajte gljivu odozgo, odozdo i sa strane.
Pozdrav, Ibrahim
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: Dubravko Bilinović 11.Dec. 2013, 17:28:16
Jedina stvar u koju sam bio ubeđen bez dokaza jeste da je ova šuma bila nepravedno zapostavljena, drago mi je da i vi to potvrđujete :) Zahvaljujući dr Gaboru Mesarošu sam se i počeo raspitivati za prikupljene fotografije - da nije njega, ne bih ni znao da je peščarski karanfil značajna vrsta. Inače, retko kada neko tamo odlazi, antropogeni uticaj je minimalan ako se izuzme ekonomisanje na parcelama bagrema i rulja koja dolazi za 1. maj misleći da taj datum treba da se slavi :D

Fotografija je napravljena 20. oktobra i siguran sam da ova nije rasla na drvetu. Za većinu fotografija imam zabeleženu lokaciju pa mogu i proveriti. Evo fotografije na kojoj se drška jasnije vidi.

(http://i784.photobucket.com/albums/yy123/Dubravko_Bilinovic/Gljive/DSCN3094_zps989f08ac.jpg)
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: ihi 11.Dec. 2013, 17:34:42
Sada ste stvar ispravili a i pokvarili.
Na fotografiji je stara gljiva Lycoperdon perlatu.
A zašto narod koji slavi Prvi maj nazivate ruljom?
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: Dubravko Bilinović 11.Dec. 2013, 18:01:18
Nažalost, većinu fotografija sam napravio pre nego što sam odlučio da se raspitujem za nazive i prikupljam materijale - otud moj poptuni neprofesionalizam.

Pošto sam sociolog, veoma sam osetljiv na društvene teme a Prvi maj je upravo to. Nažalost, u Tavankutsku šumu se dolazi na ovaj datum da bi se masovno opijalo i ostavljalo smeće. Prvi maj se obeležava sećanjem na radničke žrtve a ne slavi kič muzikom i alkoholisanjem - nemojte zameriti, znam da zvuči postmarksisitčki i paternalistički ali sam prilično ogorčen zloupotrebom tog datuma.

Ne znam čime sam stvar ispravio a niti čime pokvario? :D
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: jozi 12.Dec. 2013, 01:20:52
Moraću da stanem u zaštitu zemljaka (iako nije potrebno jer je stvar objašnjena) - znači, stanje je sledeće: ove šume meštani tradicionalno koriste baš za "slavljenje" prvog maja. Čak i danas - u ovom najokorelom kapitalizmu. Dobro, možda baš zbog toga, iz nostalgije.
I s pravom pitate, a zašto je to loše?
Prvo, zašto baš u šumu? Što ne trčkaraju po njivama, pa da ih pojuri seljak s vilama!? ;D
Drugo, za sobom ostavljaju pustoš. Ihi, Vama bi prvom zabolelo srce da vidite sve izgažene gljive, sva porušena gnezda i to u periodu kad se priroda budi. Treba nekih mesec dana da se šuma oporavi od šoka! Ja tada i ne izlazim, jer znam da ptica u šumi neće biti...
A šume su već zaštićeno dobro - predeo izuzetnih odlika. Ali tabli da to saopštvaju nema, izvadili, polomili, ukrali ih "izletnici" - rulja, verujte nam na reč. Ljudi na ta dva-tri dana uzmu od prirode što im treba, čist vazduh i mir, a ne vraćaju dužno poštovanje, bar većina. Moguće da je tako i u Beogradu, na Avali, Adi Ciganliji, kod Vas...

Subotičke šume najznačajnije su u Bačkoj nakon šuma uz Tisu i Dunav. Ibrahime, moraćete priznati da u Vojvodini sa svega 6% pošumljenosti moramo biti osetljivi na svako uništavanje, jer to je sve što nam je ostalo. Manje šuma kao region ima samo Irska, samo oni su severnoatlantsko ostrvo, gde ni originalno nije bilo šuma, a mi srce kontinenta...
Pročitao sam i da su nam još Turci sa namerom ratne štete uništili većinu šuma - npr. hrastove šume na slatini su eradifikovali i danas je taj pojam gotovo i nepoznat!
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: ihi 12.Dec. 2013, 06:31:16
OK! Znam to. Ali ovaj Forum ne bi trebalo da bude mesto za prejake kvalifikacije, neodgovarajuće atribute i sl.
Iskažimo svoju brigu za prirodom, pa i srdžbu nad onim što je devastirano, ali čuvajmo se generalnih ocene.   
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: Dubravko Bilinović 12.Dec. 2013, 13:03:35
ihi, saglasan sam u potpunosti, ovaj forum nije mesto za takvu vrstu kvalifikacija. Lične animozitete ću zadržati za sebe  :)

Iako, jozi je istaknuo temu na koju je teško dati odgovor. Nasumično odlaganje smeća, ispaša stoke, kidanje hrastova, naročito mladih tokom verskih praznika, jesu kulturološki problem, verujem da se oko toga svi slažu.

Lokalci je zovu zadrugarka ali nisam uspeo da proniknem u etimologiju naziva, našao sam je samo na jednom mestu, raste u polukrugovima.

(http://i784.photobucket.com/albums/yy123/Dubravko_Bilinovic/Gljive/DSCN2977_zpsc44bc21e.jpg)

(http://i784.photobucket.com/albums/yy123/Dubravko_Bilinovic/Gljive/DSCN2976_zps457b1850.jpg)

(http://i784.photobucket.com/albums/yy123/Dubravko_Bilinovic/Gljive/DSCN2979_zps7d11996b.jpg)
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: ihi 12.Dec. 2013, 16:23:44
Ja ne znam šta je vaše pitanje, da li vas interesuje etimologija ili vrsta gljive?
Pa hajde da prvo razrešimo etimologiju jer ste izričito naglasili da vas to interesuje.
Zadrugarka = združena, ona koja je u zajednici. Obično se ovaj pojam koristi u hrvarskoj mikologiji za označavanje vrsta iz roda Lyophyllum. Za njih se koristi i pojam stoglavke, jer su združene pa se javljaju u busenu (buketu) s masom šeširića, sa sto glava.
No, ova koju dajete, nije stoglavka. Pogrešno je nazivaju "lokalci".
Recite kada ste fotografisali ovu gljivu? Imam ideju ali čekaću potvrdu da pređem na drugo, doduše, nepostavljeno pitanje.
Tri su bitna pomoćna podatka da se gljiva odredi: stanište (ovde se lepo vidi), vreme nalaska, i ono što sam ranije pomenuo: fotografija odozgo, odozdo i sas trane (što je kod vas sada dobro).
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: Dubravko Bilinović 12.Dec. 2013, 19:36:43
Ove slike su napravljene 10. oktobra a pronalazio sam ih i u drugoj polovini septembra. Lokalno stanovništvo slabo poznaje gljive, ova i sunčanica su jedine za koje znam da beru i, shodno tome, imenuju pa sam zbog toga pomenuo da mi je interesantna etimologija. Inače me zanima isključivo vrsta gljive.
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: jozi 12.Dec. 2013, 20:38:25
Etimologija je jedna od interesantnijih područja kod gljiva!
Ibrahim je – kao jedan od autora (http://www.danas.rs/dodaci/vikend/knjiga_danas/o_gljivama_i_ljubavi.54.html?news_id=163890) Ilustrovanog rečnika gljiva i još nekih (što iz skromnosti neće da kaže ;)) – verovatno mislio da to zaslužuje zasebnu dodatnu temu.
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: ihi 12.Dec. 2013, 21:47:17
Rekao sam u prethodnom javljanju da imam ideju, međutim sada kada treba da kažem šta je, javljaju se sumnje. No, ipak mislim da je ovo neki Leucopaxyllus, naročito to tvrdim na osnovu jako podvijenih ivica šešira na unutra. I listići su slični leukopaksilskim. Pretpostavljam da je gljiva mlada, a kada ostara listići će biti boje bele kafe.
Gljive iz ovog roda, koliko znam, nisu jestive.
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: Dubravko Bilinović 12.Dec. 2013, 22:09:15
Verujem da je važna a sasvim sigurno je interesantna. Etimologija, that is. Da sam pre samog otvaranja teme sedeo i iščitavao vaše ranije teme i postove, znao bih većinu stvari na koje mi se trenutno ukazuje. Eto još jednog priznanja. Doduše, kada mi neko kaže da sam pogrešio, naučeno ostavlja dublji utisak :)

Ove gljive su jestive, ne bih umeo da opišem miris ali mogu reći da je intenzivan. Ove godine nisam primetio da ih bilo ko bere, što je bio slučaj prethodnih godina. Ubrzo nakon što se pojave, počinju ih izjedati sitni beli crvi, što je i razlog zbog čega su ih prestali brati. Pošto to meni ne predstavlja smetnju, ja sam ih jeo i ove godine :)
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: ihi 13.Dec. 2013, 06:32:48
Namerno sam podvukao iskaz da gljive iz ovog roda nisu jestive verujući da ih vi jedete, kao i vaši "lokalci". No, Dubravko, vidim da ste sociolog, to znači odrastao i razuman čovek pa vas pitam da li je uputno jesti ono što ne znate šta je i kako se zove? Manite crve, crvi samo pojačavaju hranljivu komponentu gljiva, dodaju belančevine, a šta da radimo sa recimo kumulativnim efektom? Kada su gljive u pitanju, to nije nepoznato. Recimo takav je slučaj sa vrstom Paxillus involutus. Znaci otrovanosti javljaju se nakon nekoliko konzumiranja, dakle, otrov se taložio u jetri.
Moram vam priznati, za ovih mojih 25 godina bavljenja gljivama, najviše sam izbegavao da raspravljam o jestivosti - nejestivosti. Mnogi podaci iz gljivlje literature su kontradiktorni. Recimo, engleski autor Buzacki skoro sve Russule proglašava nejestivim, a u ruskim izvorima sve su jestive, pa čak i R. emetica, tzv. bljvara.
Čuvajte se.
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: Дејан Ранковић 13.Dec. 2013, 13:31:52
Ihi
Prvo ne sumnjam u tvoju identifikaciju gljive. Želeo bi da pojasniš ono što
i sam znam a to je da se kod Leucopaxyllusa listići spuštaju niz dršku.
Čini mi se da le Leucopaxyllus nekako zdepastiji i jači od Lyophylluma.
 Da li je to bio presudan detalj da determinišeš rod ove gljive ili nešto drugo, osim podvijenih ivica šešira.
Koliko vidim Lyophyllum ima uglavnom listiće koji ne silaze niz dršku, osim u mlađim fazama, možda nisam u pravu.
Leucopaxyllusa giganteus mnogo podseća na Clitocybe geotropu, video sam na netu, no verovatno nema
centralni "umbo".
Hvala za dodatna objašnjenja jer mislim da bi na forumu trebalo biti više propratnih rečenica
uz određene vrste, tek da naučimo nešto konkretnije a ne samo da brojimo i navodimo vrste koje smo otkrili.
Naravno, ovo se ne odnosi na Dragišu :)
Pozdrav Dejan
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: ihi 13.Dec. 2013, 18:53:19
Prvo, da nastavim sa sumnjama. Kazao sam da nisam potpuno siguran da je reč o Leucopaxillusu, ali me neki morfološki detalji podsećaju na neku vrstu iz roda Leucopaxillus. Problem je kod gljiva u tome što postoje vrste koje još nikada nismo videli, vrste koje se javljaju u čudnim intervalima u razmaku od nekoliko godina. Hoću da kažem da je svet gljiva daleko složeniji od sveta biljaka. Biljku možete pratiti od njenog pojavljivanja do završetka vegetacije, a vek gljive je, kao što znamo, desetak dana, pod uslovom da je nađemo u najranijoj fazi i da nam se pruži prilika da je otpratimo do onog sveta.
Ono što mi je isključivalo pripadanje vrsti iz roda Lyophyllum je, ako je Dubravko precizno kazao, njena pojava u polukrugu. E, Lyophyllum, koliko mi je poznato, javlaju se u busenu a nikada pojedinačno u polukrugovima ili krugovima (vilinim kolima).
Lyophyllum ima blago silazne listiće niz dršku isto kao i Leucopaxillus. Leucopaxillus. Naravno, voleo bih da se javi još neko ko je imao priliku da se sretne sa ovom vrstom.
Napomena: Slika br. 3 pokazuje uzimanje otiska spora na kojoj se vidi kako sam bio prinuđen da podvijene ivice šešira isečem da bi listići nalegli na podlogu pri čemu će se dobiti otisak sa rasporedom listića.
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: jozi 14.Dec. 2013, 01:26:32
Molim Vas izvinite što se usuđujem dodati ono što (nadam se) svi znamo – svaka ozbiljnija knjiga o gljivama kaže sledeće u UVODU: nijedna nepoznata ili sumnjiva gljiva se ne jede! To je super-osnovno pravilo. Svake godine ginu čitave porodice, i kod gljiva se treba o tome pričati.
Evo kako je to, citiram, Romano Božac napisao: "Nepoznavanje tajni koje čuva svijet gljiva, pohlepnost, lakomislenost ili najobičniji nemar, mogu svakog ljubitelja naših ljepotica zaviti u crno."
Drugo osnovno pravilo jeste da generalno treba izbegavati svaku gljivu s belim listićima (što ne znači da sve otrovnice imaju neko zajedničko svojstvo koje ih odvaja od jestivih).
Ovde na forumu kako Dejan kaže volimo da komuniciramo do određivanja vrste ali izgleda uzimamo zdravo za gotovo da svako zna šta radi kad je gastronomski deo u pitanju. Malo nas može da se pohvali znanjem kao Dragiša, kad je već pomenut, ko će nakon terena otići kući i hrabro pojesti gljive koje je prethodno slikao!
Međutim, da se nadovežem i na kumulativni efekat: postoji priča da su određene vrste otrovne ili manje otrovne geografski. Tako da je moj otac s porodicom od malena jeo "gljivu-uvo" (Helvella leucopus) s peska iako je gljiva generalno otrovna. A tu su i raznorazne priče ova ili ona je jestiva ako se dobro iskuva ili ako ne oboji srebrnu kašiku. Ali jesti samo zato jer su i drugi pojeli (i hvala Gospodu preživeli) malo je rizičan posao. Pišem, jer sam i sam gastronomski vezan za gljive - pa makar i da nađem 3 komada jednostavno moram da spremim, pa i da je u kući taj dan pečeno pile! :D Gljiva je gljiva, i ko jednom proba više ne odustaje.
Ali moram da se složim s Ihijem, to jest da upozorenja nikad dosta. A znate onu (čisto naivne šale radi): svaka gljiva je jestiva, neke i više puta a neke samo jednom...
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: Dubravko Bilinović 14.Dec. 2013, 20:18:36
Moje poverenje da je upravo ova vrsta jestiva i neškodljiva nije odraz naivnog verovanja već iskaz jednog gastronoma koji je izrazito bio orijentisan na području gljiva. Ne mogu se setiti njegovog imena. Smatrao sam da je njegov renome dovoljan da ne iskazujem sumnju. Da li je to razumno, nisam trenutno u poziciji da objektivno procenim. Iako, što više vremena provodim na ovom forumu, sve sam više (samo)kritičniji.

Naposletku, ne moramo se udubljivati u temu jestivosti/nejestivosti. Naveo sam to kao podatak koji mi se činio relevantnim. Moj amaterizam me obavezuje da napišem sve što zapazim jer usled nedostatka znanja i informacija, nemam "filtere" koji će selektovati važnu od nevažne informacije.

Sada mi je posebno žao što nisam napravio fotografije koje će pokazati ili opovrgnuti moje zapažanje polukruga. Čitajući prethodno napisano, izražavam sumnju u ono što sam video. Na Vašoj slici broj 2 (02 Leucopaxyllus lepistoides.JPG) se može videti nešto što bih ja nazvao polukrugom.
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: Dubravko Bilinović 19.Dec. 2013, 18:40:22
Često sam nailazio na ovu vrstu, pokrov klobuka joj je sluzav a ispod je sunđerast. Sve fotografije su napravljene 13 septembra.

(http://i784.photobucket.com/albums/yy123/Dubravko_Bilinovic/Gljive/DSCN2849_zpsfa97c49b.jpg)

(http://i784.photobucket.com/albums/yy123/Dubravko_Bilinovic/Gljive/DSCN2851_zps6a55e4a6.jpg)

(http://i784.photobucket.com/albums/yy123/Dubravko_Bilinovic/Gljive/DSCN2858_zps623324ab.jpg)
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: ihi 19.Dec. 2013, 21:10:27
Na vašim fotografijama su dve vrste. Na prvoj i drugoj fotografiji je jedna vrsta, na trećoj druga vrsti. A kada je reč o sluzavosti, samo na trećoj kožica na šeširu (a ne pokrov) može biti sluzava. Zbog toga se ta vrsta ponegde zove i slinavka. Gljiva je rasla u borovoj šumi a vi to niste naveli. Ko zna, možda na to niste obratili pažnju, ili ste smatrali da je nevažno. Naprotiv, stanište je veoma bitno. Reč je o tzv. vrganjevki Suillus granulatus.
Na prvim dvema fotografijama je takođe vrganjevka, ali sada Xerocomus subtomentosus, a njegov "pokrov" nikada nije sluzav, naprotiv suv je, baršunast (osim ako gljivu niste brali odmah posle kiše, a tada je sve sluzavo).
Molim vas ubuduće fotografišite i donju stranu šešira.
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: Dubravko Bilinović 16.Feb. 2014, 20:38:32
Fotgrafija napravljena 16 februara, gljiva pronađena na parceli bagrema.

(http://i784.photobucket.com/albums/yy123/Dubravko_Bilinovic/Gljive/DSCN3917_zps3f63184b.jpg)

(http://i784.photobucket.com/albums/yy123/Dubravko_Bilinovic/Gljive/DSCN3919_zps59fc9d3b.jpg)
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: ihi 16.Feb. 2014, 21:37:04
O ovoj vrsti smo nedavno raspravljali. Sarcoscypha coccinea. Fotografije su vam interesantne.
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: Dubravko Bilinović 13.Maj. 2014, 11:29:19
Fotografije napravljene 11.5.2014. Pronađene u neposrednoj blizini borove šume.

(http://i784.photobucket.com/albums/yy123/Dubravko_Bilinovic/Gljive/DSCN1371_zps2dfc4ce7.jpg)

(http://i784.photobucket.com/albums/yy123/Dubravko_Bilinovic/Gljive/DSCN1373_zpsba6dd18f.jpg)
Naslov: Odg: Tavankutska šuma
Poruka od: ihi 13.Maj. 2014, 14:53:57
Mogao bih odmah da kažem: ubrali ste vrstu Volvariella speciosa.
U prvom kontaktu sam vam savetovao da gljivu fotografišete odozgo, odozdo i sa strane. Tada ćete podastreti na sto skoro sve važne morfološke detalje određene vrste. No, nisam vam napomenuo da bi bilo korisno, kod nekih vrsta, snimiti i dno drške. U ovom slučaju primetili biste volvu iliti vrećicu u koju je usađena drška. E zbog toga je ova vrsta volvariella a ne Pluteus, kojem je jako slična, a zbog toga što ima listiće boje cigle ne može se pomešati sa nekim vrstama iz roda Amanita, koje imaju volvu. Kao što vidite, star nije baš jednostavna. Treba sve zagledati, ukrštati, upotrebiti naučeno, oči i miris. Dakle, o ukusu nećemo sada.
Pozdrav, Ibrahim